„U-ta-ta, videćete kad se sretnem sa mojim jakim drugarima“: Kako Vučić najavljuje susrete sa svetskim liderima

Predsednik Srbije je takvu najavu objavio u tonu koji je, može da se tumači, bio prkosan u odnosu na veliki deo javnosti koji u poslednjih više od četiri meseca protestuje protiv njegove vlasti.

U istom tonu je najavio i susret sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država – Donaldom Trampom.

„Za dva ili tri dana sam sa predsednikom Makronom u Jelisijskoj palati. Da se nerviraju oni koji mrze Srbiju još malo. Hvala predsedniku Emanuelu Makronu na tome što hoće da strateški razgovaramo o stvarima koje su bitne za Srbiju. To sam večeras saznao“, rekao je.

O mogućem susretu sa Trampom, Vučić je rekao sledeće: „Samo ne znam kako ću da stignem, pošto to svakako neće biti sastanak od sat ili sat i po vremena, pošto to teško da mogu da dobiju i predsednici neuporedivo većih zemalja. A ja ću biti jedan u prvih 20 zemalja koji će imati priliku za sastanak sa predsednikom Trampom od uspostavljanja njegovog novog mandata te ću pokušati da sažmem sve naše potrebe i sve ono što mislim da je važno za bilateralne odnose SAD i Srbije i uradimo sve što možemo da rešimo pitanje ovih carina koje nas muče i gotovo da sam siguran da ćemo pronaći rešenje“.

Odgovarajući na pitanje da li je moguće da se organizuje susret između Donalda Trampa i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina u Srbiji, Vučić je odgovorio da je on rekao da je Srbija spremna za to, ali da nikada nije izražavao preveliku nadu da je to realno.

„Uvek smo spremni, to su naši prijatelji i mislimo da bi dobro bilo da se nađu ovde i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i Putin i Tramp. Sva trojica su naši prijatelji. Dve od te tri zemlje, ove dve zemlje koje vode međusobni sukob, međusobni rat, nisu priznale nezavisnost Kosova, tako da mi nemamo nijedan razlog da budemo protiv bilo koga od njih. Mislim da smo idealno mesto za to“, rekao je Vučić, ali je dodao da postoje ograničenja koje se tiču našeg okruženja.

„Osvetnička pretnja studentskom i građanskom buntu“

Ove najave Aleksandra Vučića da će se sastati sa predsednicima Trampom i Makronom i da će organizovati trojni sastanak „naših“ prijatelja Zelenskog, Putina i Trampa, imaju dvostruki prizvuk – komentariše za Danas Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji.

Napomena da se neki susreti neće svideti „nekima“ zvuči kao osvetnička pretnja studentskom i građanskom buntu, dodaje.

Osvetnička, napominje, zato što Vučić nije više u centru pažnje, zato što ga studenti smatraju nebitnim i nenadležnim za naše živote i smrti, a voleo bi da je i za to nadležan. Zato što je marginalizovan do njemu nepodnošljivih granica.

– A pretnja je u tome što je uveren da ćemo se svi zajedno uplašiti njegovih moćnih prijatelja, takoreći vladara sveta. Istovremeno, upotreba reči „prijatelji“ ima za cilj da nas uveri u njegovu moć prema Srbiji kao državi i prema građanima, kao njegovim podanicima. A niti su političari sa kojima će se sastati njegovi prijatelji, niti njihovi visoki položaji mogu da posluže za transfer i povraćaj moći koje Vučić priželjkuje – smatra Vesna Rakić Vodinelić.

Kako dodaje, neki od njegovih „prijatelja“ imaju interese da ga uvaže pokroviteljskim susretom.

– Interese, a ne emocije prijateljstva. Ti interesi za njih nisu veliki niti odlučujući, srazmerni su vremenu koje će provesti u „druženju“. Za našeg predsednika, Makron je jedina trajnija veza sa EU, a za Makrona, Vućić je faktor koji stabilizuje jedno, iako malo tržište. Za Putina, Srbija je jedna od retkih država kandidata za EU koja ima proruske sentimente, a za Trampa – jedna među brojnom svetskom sirotinjom koja je pogođena uvoznim taksama, te će biti dovoljno ponizni pred njegovom sujetom i bogatstvom – kaže sagovornica Danasa.

Dakle, ističe dalje, rekao nam je u-ta-ta, videćete kad se sretnem sa mojim jakim drugarima.

Kad sa kim se viđa i kada?

Podsetimo, prema svedočenju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, poslednji put se čuo sa Donaldom Trampom telefonom, samo, kako je naglasio, pet dana od kada je izabran za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Vučić je 11. novembra prošle godine izjavio da je u telefonskom razgovoru obavestio novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa da je Srbija zemlja gde je podrška za njegov izbor za predsednika SAD bila „najveća u celoj Evropi“ i da se nada da će posetiti Srbiju.

Vučić je, u poruci na svom zvaničnom Instagram profilu, razgovor sa Trampom okarakterisao kao „odličan, sadržajan i veoma srdačan“.

„Predsednik Tramp se zahvalio na ogromnoj podršci koju je dobio od građana Srbije, od srpskog naroda i verujem da ćemo u narednom periodu moći da razgovaramo o daljem unapređenju odnosa na svim poljima“, rekao je tada Vučić.

Pre toga, Vučić je viđen je sa Trampom, u sedištu Bele kuće, dok je Tramp još bio predsednik u prethodnom mandatu, kada je potpisao Vašingstonski sporazum, koji se odnosio, između ostalog i na Kosovo. To se dogodilo 2020. godine.

Sa predsednikom Francuske Aleksandar Vučić se, međutim, mnogo češće viđa i čuje telefonom.

Poslednji put to se dogodilo u februaru ove godine, takoreći u sred najveće pobune protiv režima predsednika Srbije, kada je već stotine hiljada ljudi izašlo na ulice da protestuje, a saopštenje je stiglo ne samo iz kabineta na Andrićevom vencu, već i iz Jelisejske palate.

Makron je tada izneo uverenje da će Srbija „naći način da dođe do dijaloga“ u kojem će se „poštovati osećanja svih i koji će omogućiti jačanje poverenja u institucije i napredak Srbije na njenom evropskom putu“.

„On je u tom kontekstu izrazio uverenje u kapacitet Srbije da nađe, uz odbacivanje nasilja nad svim stranama, put dijaloga koji će uvažavati osećanja svih, koji će omogućiti da se ojača poverenje u institucije i ostvari napredak na evropskom putu“, piše u saopštenju.

Vučić je prethodno objavio na Instagramu da je u telefonskom razgovoru obavestio Makrona o političkoj situaciji i protestima u Srbijii i preneo mu da smatra „da je dijalog jedini način za izlazak iz političke krize“.

„Vučiću je neophodan međunarodni legitimitet“

Prema rečima Milomira Mandića, istraživača Demostata, Vučiću je trenutno potreban međunarodni legitimitet, a susreti sa predsednikom Francuske i SAD svakako će poslužiti tome.

– Vučić je nakon odlaska Angele Merkel sa mesta kancelarke Nemačke našao oslonac u francuskom predsedniku Makronu. Odnos sa Makronom sada ima i elemente ličnog odnosa a ne samo bilateralnog, posebno se na tome insistira sa strane Srbije. Pored tradicije istorijskih dobrih odnosa u pozadini je, pre svega, interes Francuske koja želi dominantnu ulogu u aktuelnom trenutku kada se Evropa suočava sa izazovom bezbednosne zavisnisti od SAD – smatra sagovornik Danasa.

Srbija i njena namenska industrija, najpre municija i granate se trenutno uklapa u projekat naoružavanja Evrope koje je uveliko u pripremi, dodaje.

– A, jedan od glavnih protagonista jeste Francuska, jedina nuklearna sila u EU. Da li postoji mogućnost ulaska francuskog kapitala u našu namensku industriju čime bi se osavremenila i pojačala proizvodnja znaćemo ubrzo – kaže Milomir Mandić.

Naravno, ističe dalje, Francuska sklapa i strateške poslove u Srbiji, prodaju eskadrile aviona, rafale, potom koncesija aerodroma Nikola Tesla, poslovi oko beogradskog metroa i tome slično…

– Čini mi se da je Makronu u ovom trenutku to na prvom mestu a ne stanje demokratije u Srbiji – kaže sagovornik Danasa.

Kada je reč o susretu sa Trampom, napominje, to je nesto drugačiji odnos.

– Ako je najavljen susret Vučića i Trampa, on će pre svega biti posledica ličnog odnosa Vučića i ličnog interesa dela Trampove porodice i okruženja. Naime Trampov zet ima i lični poslovni interes u Srbiji, a to kod nekonvencionalnih i autoritarnih lidera poput Trampa to je dovoljan razlog. Uticaj Ričarda Grenela, Džareda Kušnera i Donalda Tramp mlađeg, će svakako biti najzaslužniji za ovaj susret, a ne neki posebni strateški interes Trampa za Srbiju.

Sa druge strane, to ne znači da neće biti reči o oživljavanju Vašingtonskog sporazuma kao nečeg što Tramp može predstaviti kao svoj međunarodni uspeh jer u Ukrajini ne ide kao što je planirao – zaključuje Milomir Mandić.