Nemački mediji o sastanku Vučića i Pistorijusa: Hod po „balkanskom minskom polju“

„U Srbiji su se jasno pokazale razlike između Borisa Pistorijusa i predsednika Vučića. Ipak, neke su izjave nemačkom gostu dale razloga za optimizam“, piše u osvrtu na posetu nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa Beogradu berlinski Tagesšpigel.

Pre toga je ministar bio u Prištinii Sarajevu. Beograd je bio poslednja i najizazovnija stanica male turneje po zapadnom Balkanu.

„Šef države Aleksandar Vučić pozdravio je gosta iz Nemačke naizgled prijateljski i rukovanjem. Ali raspoloženje u berlinskoj delegaciji je bilo napeto. Kako bi domaćin mogao reagovati na nedavne događaje? Pristojnom rezervom ili glasnim protestom? Pistorijus se pripremio za obe mogućnosti“, piše list.

Vučić: Niko ne može da me prisili da bilo šta učinim

Najnovije diplomatske napetosti počele su sredinom decembra. U tvitu o prošlim srpskim izborima, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova je ocenilo „neprihvatljivim“ zastrašivanja i kupovinu glasova u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU.

Vučić je uzvratio da se Berlin mešao u izborni proces na „najbrutalniji način do sada“, piše Tagesšpigel.

A sam Boris Pistorius je razljutio Vučića izjavom na početku putovanja u Prištini, navodi list. „Nijedan član nemačke vlade do sada od Srbije nije tako jasno tražio da se opredeli između ambicija za članstvo u EU i tradicionalnih veza s Rusijom. ‘Ne možete sedeti na dve stolice’, rekao je Pistorijus. Po njemu Moskva namerno destabilizuje region“, piše berlinski list.

„Očigledno na pritisak gosta, koji je izneo zabrinutost Kosova zbog daljih napada, Vučić je uveravao: ‘Srbija nikoga neće iznenaditi vojnim merama.’ Osim toga je nemačkom ministru obećano da Beograd ‘neće podržati’ nastojanja Srba za otcepljenjem od Bosne i Hercegovine. Pistorijus je izjavio da bi Srbija ‘trebalo i da će se pridružiti’ sankcijama EU Rusiji“, navodi Tagesšpigel.

Vučić na to nije negirao da postoji uticaj Moskve, ali je napomenuo da niko ne može da naređuje Srbiji ni iz Vašingtona, ni iz Moskve ni iz Berlina.

Nemačka ostaje angažovana

Po mišljenju autora u listu Vezer kurir, najvažnija poruka Pistorijusa u okviru turneje je da će „Nemačka i dalje biti angažovana na Zapadnom Balkanu“, te da bi „mogla i proširiti svoje prisustvo“ u regionu.

To se, navodi list, pre svega odnosi na Kosovo: „S obzirom na pogoršanu bezbednosnu situaciju, Bundesver će pojačati angažman na Kosovu. Trenutno se tamo nalazi oko 90 nemačkih vojnika, a od aprila će ih biti stacionirano više od 150“, piše list.

Strah od uticaja Moskve

Ali ne samo na Kosovu – nemačka vojska je prisutna i u Bosni i Hercegovini gde se trenutno nalazi oko 30 vojnika. Tamošnju realnost je Pistorijus doživeo tokom posete Sarajevu, piše Frankfurter algemajne cajtung.

„Pistorijus je u razgovoru s Predsedništvom, trojicom predstavnika Bošnjaka, Hrvata i Srba, uvideo da oni ne veruju i ne žele jedan drugom dobro. Često žele budućnost bez druge etničke grupe. Iz nemačke ministarske delegacije se moglo čuti da su se oni međusobno napadali, umesto da zajedničkim snagama vode svoju siromašnu zemlju na put u Evropsku uniju. A tamo svi žele da idu, pre svega zbog novca“, navodi se u tekstu.

To je, stoji dalje u tekstu, procep u kojem se, politički gledano, zemlja sada nalazi. „S jedne strane, Bosna i Hercegovina želi pregovore o prijemu u EU, ali s druge strane, visoki predstavnik Kristijan Šmit, moćni i ujedno nemoćni izaslanik međunarodne zajednice, mora tražiti povećanje broja zapadnih vojnika jer situacija neprestano eskalira i preko nivoa uobičajenih verbalnih pretnji.“

„I niko ne može proceniti gde će to sve odvesti – ili biti odvedeno, iz Beograda ili Banjaluke. Ili iz Moskve. Od ruske invazije na Ukrajinu, raste strah da bi Moskva mogla iskoristiti uticaj za pogoršanje situacije na Zapadnom Balkanu“, navodi frankfurtski list.

„Balkan ostaje političko minsko polje“, zaključuje list, a „pronalaženje prave ravnoteže je teško u sukobu između Kosova i Srbije, koji je prigušen od završetka rata 1999, ali nikada nije uspešno rešen u korenu. Obećanje o prijemu svih šest država Zapadnog Balkana u EU još je daleko od ispunjenja – pet država EU ne priznaje ni Kosovo“, zaključuje Frankfurter algemajne.