foto BETAPHOTO/BRANISLAV BOŽIĆ„Stavljam ruku na panj da neću sa opozicijom nakon izbora i ne pada mi na pamet da pravim koaliciju sa neprijateljima Srbije, bilo da su lažni evropejci, ili lažne patriote“.
Ovako se pre nepunih mesec dana Ivica Dačić, lider socijalista, zakleo na vernost predsedniku Srbije. S obzirom na to da je vernost u slučaju Dačića varljiva kategorija, Aleksandar Vučić je krenuo u odlučnu bitku oduzimanja glasova koalicionim partnerima.
„Sada ću ići u Jagodinu na skup, ići ću i u Surdulicu, boriću se za svaki glas, jer sam video šta su uradili poslednji put u Surdulici i na nekim drugim mestima. Više nikome neću da prepuštam glasove na bilo koji način“, naveo je Vučić pre neki dan, označavajući tako Surdulicu kao mesto za početak konačnog obračuna sa SPS.
I nije ni čudo, jer je Surdulica jedina opština u kojoj su socijalisti na vlasti.
SPS: Lojalni smo partneri, ali kad nas se ne dira
„Na prošlogodišnjim izborima u Surdulici Vučić je dobio 9.000 glasova, ali ne zahvaljujući naprednjacima, već socijalistima koji su masovno glasali za njega i dali mu 5.000 glasova. Mi smo lojalni partneri, ali kada nas niko ne dira“, kaže za Danas izvor iz SPS, koji nije želeo da mu spominjemo ime.
On dodaje da bi predsednik Vučić u petak trebalo da poseti Surdulicu i pitanje je šta će se nakon toga desiti nekim socijalistima. Podseća da su ne tako davno uhapšene četiri načelnice opštinske uprave, sve iz SPS i potom oslobođene krivice, da je smenjeno sedam direktora škola, a da je u jednoj školi postavljena direkorka koja je pobratimica Dragana Stevanovića Bosketa, naprednjaka i državnog sekretara. U njenoj školi dogodio se nedavo onaj skandal u kome su učestvovali učenici. Direktorka, kaže sagovornik Danasa, ipak, nije smenjena.
„Jasno je da su izbori blizu i da je sve ovo predizborna utakmica, da su tenzije tada najače. Ali se nekako čini da su socijalisti džak za udaranje i otimanje glasova. Nema naprednjaka koji nas nije zakačio. Ko stigne udara po nama. Evo jutros i premijerka Ana Brnabić. Nema koga od socijalista da ga nije spomenula u negativnom kontekstu, od Branka Ružića, preko Vladana Zagrađanina, Igora Braunovića. Završiće se i ovo pa će se videti ko je bio časniji u ovoj utakmici“, navodi sagovornik Danasa i dodaje da im naprednjaci najviše zameraju što daju izjave Šolakovim medijima.
Napominje da ni to nije tačno jer zarad mira u kući (koaliciji), čak i kada ih napadaju i kada imaju šta da kažu ćute i stoički trpe uvrede.
A koliko će još trpeti? Na to pitanje niko od socijalista koje smo juče kontaktirali, a bilo ih je na desetine, nemaju odgovor. Valjda dok se izborna utakmica ne završi i na semaforu ne pokažu konačni rezultati. Onda će se videti koliko su socijalisti verni dugogodišnjem koalicionom partneru i kakav im je koalicioni kapacitet. U zavisnosti od toga trgovina može da počne.
Koalicioni lanac je teško raskinuti
Glavni problem između SNS i SPS, kako kaže Miloš Bešić, profesor na Fakultetu političkih nauka, je što oni dele jedan zajednički korpus biračkog tela.
„Niko od ova dva aktera nema prostora za bolji rejting, osim ako ne dođe do preraspodele samog biračkog tela. Prema tome, sukob između ove dve liste je neizbežan, ali je sticajem političkih okolnosti sada postao i eksplicitan“, navodi Bešić.
Dodaje da je u tom sukobu SNS agresivniji, a SPS očito želi da smiri sukob.
„Socijalisti propagiraju ‘Gandi’ politiku, što je signal da SPS očekuje stratešku saradnju sa SNS i nakon ovih izbora“, navodi sagovonik Danasa.
Sagovornici Danasa podsećaju da socijalisti već duže vreme upražnjavaju politiku trpljenja. Ćutali su i onda kad im je SNS u Nišu uzeo ceo opštinski odbor.
„Sigurno da je po Srbiji bilo dosta takvih slučajeva gde se SPS osećao pod pritiskom SNS. Takođe, pokušaj stvaranja ‘Narodnog pokreta za državu’ je najverovatnije bio Vučićev pokušaj da utopi SPS u SNS, po receptu koji je primenio na Šapićev SPAS. SPS se otrgao iz tog zagrljaja da bi mogao da traži novu šansu, paradoksalno, u rastu opozcije, kako bi se ponovo postavio kao jezičak na vagi“, navodi za Danas Mladen Mrdalj, politikolog.
Odatle, kako kaže, dolazi i Dačićevo signaliziranje da želi opet da bude premijer. Ako opozicija, a posebno Srbija protiv nasilja, postigne dobar rezultat, SPS će tvrditi pazar.
„Ne treba isključiti ni spoljnopolitički momenat. Iako je SPS prepoznat kao proruska stranka, Dačić je pokazao da može biti i prozapadno orjentisan, što uvećava njegov koalicioni potencijal i prema proruskoj i prema prozapadnoj opoziciji. Vučić to ne može da kontroliše. Otuda varnice“, navodi Mrdalj.
Dačić i Vučić se odlično poznaju i zato toliko dugo opstaju zajedno, navode naši sagovornici .
Dačić je, kako ističu, prvak u dve važne discipline, dodvoravanju i političkoj prevrtljivost. Kombinovani uspeh na oba polja omogućava mu da, iako bez ikakvih suštinskih kvaliteta, decenijama opstane na vrhu političke scene. S druge strane, Vučić, koji je prvak takođe u dve političke discipline – progonu onih koji mu trenutno nisu po volji i gotovo pa totalitarnoj propagandi – nastoji da ga što više oslabi, ali, ipak, ne uništi.
Vučiću je potreban osakaćeni SPS, pa Dačića na vreme vezuje političkim lancem koji će teško raskinuti.
„Pošto to Vučić dobro zna, brutalno ga gazi i tako slabi, odnosno prisiljava da se zaklinje u večnu saradnju sa SNS. Opet, Dačić sve to čini, ali sa svojim poslovičnim širokim, licemernim osmehom i stavom koji šalje poruku: „izvinite, ja sam političar od plastelina i ako budete ključni igrači, spreman sam da budem i vaš pokorni sluga“, navodi Dragomir Anđelković, politički analitičar, za Danas.
Sve u svemu, već u petak, tokom Vučićeve posete Surdulici, jedinoj slobodnoj teritoriji socijalista, kako oni vole da kažu, moći će da se nasluti opstaju li socijalisti u koaliciji sa SNS, ili će morati da traže neki drugi koalicioni zagrljaj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
