Zašto je Savet EU produžio mandat Lajčaku, specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine? 1Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ

Produžetak mandata specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionana pitanja na Zapadnom Balkanu Miroslavu Lajčaku do avgusta 2024. godine očekivan je, uprkos tome što je on pao na ispitu i što nema više šta da da dijalogu, smatraju sagovornici Danasa. Navode da je izbor Lajčaka jasna poruka da će i u naredne dve godine biti nastavljeno sa mrcvarenjem i razlvačenjem dijaloga, bez rezultata.

“Za krugove koji prate dijalog nije veliko iznenađenje produžetak mandata Lajčaku. On uživa znatnu podršku Nemačke po ovom pitanju što je bilo dovoljno da se amortizuje nezadovoljstvo kosovske strane njegovim učinkom”, kaže Milica Andrić Rakić, predstavnica nevladine organizicje Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice.

Ona napominje da je liderima u EU jasno da dijalog ne ide predviđenim tokom jer ni Beograd ni Priština ne pregovaraju iskreno i sa dobrim namerama i nemaju političke volje za ozbiljnije pomake i da nema posrednika koji bi to mogao znatno da izmeni.

“EU sada takođe nema ni mnogo podsticajnih sredstava ,ili ustupaka kojima bi ublažila tvrde političke pozicije pregovarača, osim možda vizne liberalizacije za Kosovo, što bi opet limitiralo svakog posrednika”, ističe Rakić.

Prištinski analitičar Fatmir Šeholi iz Instituta za afirmaciju međunacionalnih odnosa u Prištini smatra da produženje mandata Lajčaku za još dve godine znači da ćemo još najmanje dve godine imati dalji tok dijaloga Kosova i Srbije.

“Evropska Unija nije zainteresovana da reši problem Kosova i Srbije. Lajčak je pao na ispitu i on nema više šta da daje dijalogu”, objašnjava Šeholi.

Politikolog Ognjen Gogić smatra da produžetak mandata Lajčaku samo po sebi znači da će se sa mrcvarenjem i razlvačenjem dijaloga nastaviti do daljnjeg.

“Pre nego što je Miroslav Lajčak imenovan za specijalnog predstavnika EU za dijaloga, ta pozicija nije ni postojala. Dijalog su direktno vodile Visoke predstavnice EU za spoljnu politiku, najpre Ketrin Ešton, a zatim Federika Mogerini. Kada je Lajčak bio postavljen na tu pozciju to je bilo donekle čudno jer je dijalog trebalo da uđe u završnu fazu i dovede do postizanja finalnog sporazuma o normalizaciji. Nije bilo logično da pregovore o tehničkim sporazumima vode direktno Visoki predstavnici, a da se onda najsloženije i najzahtevnije pitanje prepusti njihovom izaslaniku koji nema odgovarajući politički i institucionalni uticaj”, navodi Gogić.

Na pitanje koji su ipak rezultati Lajčakove misije, on odgovara da nema rezultata. Jedini opipljivi rezultati su privremeno rešenje o upotrebi nalepnica na registarskim tablicama, čime je bila primirena kriza na severu Kosova iz jeseni prošle godine, i mapa puta za sprovođenje dogovora o energetici koja je nedavno dogovorena.

“Pošto je uvideo da ne postoje velike šanse da se postigne sporazum o normalizaciji, Lajčak je nastojao da dijalog vrati na nestatusne teme i da proba da dođe do dogovora o nekim konkretnim pitanjima kao što su raseljena lica, nestale osobe i imovinsko-pravni odnosi. Međutim, ni u tome nije imao naročitog uspeha, jer nijedan sporazum nije potpisan. Dakle, Lajčak ne da nije doveo pregovore do sporazuma o normalizaciji, već tokom njegovog mandata nije postignut nijedan novi sporazum, osim samo par dogovora o implementaciji postojećih”, kaže Gogić.

Dodaje da Lajčak nije imao puno uspeha ni u tome da obezbedi da Beograd i Priština ispune sve prethodno preuzete obaveze, o čemu svedoči činjenica da nisu preuzeti koraci ka formiranju Zajednice srpskih opština.

“Postavlja se pitanje zašto je uprkos svemu tome EU odlučila da produži mandat Lajčaku. Odgovor je sličan onom koji su mogao čuti kada se pre dve godine postavljalo pitanje zašto je on uopšte imenovan. Naime, albanska strana nema mnogo poverenja u Lajčaka jer on, kao i Visoki predstavnik Borelj, dolazi iz države koja ne priznaje Kosova kao nezavisnu državu. Njihovo pitanje je tada bilo zašto Lajčak. Ono što se tada govorilo u diplomatskim krugovima jeste da nije bilo mnogo kandidata koji su bili volji da prihavate tu funkciju. Izbor je pao na Lajčaka zbog njegovog prethodnog iskustva u regionu, ali zato što se niko nije ni otimao za tu poziciju”, objašnjava Gogići dodaje da je i tada bilo jasno da on ima male šanse za uspeh.

Nakon dve godine neuspešnog odvijanja dijaloga, verovatno je još manje onih koji bi bili radi da se toga prihvate, pa je opet Lajčak ostao kao jedina opcija. To znači da Lajčakovo reimenovanje nije nikakva nagrada za minuli rad, već da niko drugi ne želi da se prihvati vrućeg krompira.

“Što se tiče samog Lajčaka, on verovatno ne želi da završi svoj mandat bez rezultata. Prihvatio je da ostane na toj poziciji kako bi pokušao da ostvari neki uspeh koji bi mu značio kao referenca u daljoj karijeri. I da je neko drugi imenovan na tu poziciju umesto Lajčaka, ne bi postojali veći izgledi da će dijalog dovesti do sporazumnog rešenja. Specijalni predstavnik jednostavno nema dovoljnu moć da utiče na Beograd i Prištinu. Dijalog mora da preuzme neko ko ima mogućnost da nagradi, ili kazni strane za uspeh ili neuspeh”, zaključuje Gogić.

Da podsetimo, Lajčak je na tu poziciju imenovan 2. aprila 2020. godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.