Zvaničnici zainteresovani za odnos Srbije i Kosova: Ko sve pokušava da reši novi spor? 1Foto: EPA-EFE/ ANDREJ CUKIĆ; Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ

Od Beograda do Prištine kreću se proteklih sedmica predstavnici međunarodne zajednice, u pokušaju da reše novi spor Srbije i Kosova.

 

Nakon odluke Kosova da počne da primenjuje odluku o registarskim tablicama – da vozila sa gradskim tablicama na Kosovu koje izdaju srpske vlasti treba da budu preregistrovana na tablice Republike Kosovo, predstavnici Srba na severu napustili su kosovske institucije.

Od policije, preko pravosuđa, do Vlade i Skupštine Kosova – 5. novembra počele su ostavke, a takav potez ima podršku zvaničnog Beograda.

Strani zvaničnici, predvođeni Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama, pozvali su obe strane na deeskalaciju sukoba.

RSE predstavlja pregled ko je sve posetio Beograd i Prištinu u proteklih mesec dana, a sa kim su se sastali lideri Srbije i Kosova na marginama međunarodnih samita.

Francuska i Nemačka, kao dve vodeće zemlje Evropske unije, predstavile su Srbiji i Kosovu svoj predlog – kako da se reši dugogodišnji spor dve zemlje, piše RSE.

Taj predlog se u javnosti pominje od oktobra, ali njegov sadržaj nije zvanično poznat.

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj

Kako bi pomogao u deeskalaciji tenzija, evropski ministar spoljnih poslova Žozep Borel odvojeno se sastaje sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.

Sastanci su najavljeni za 11. novembar, na marginama Svetskog samita za mir u Parizu.

Na dan kada su Srbi napustili kosovske institucije, 5. novembra, Borelj je izjavio da su „nedavni događaji ugrozili godine napornog rada u dijalogu Beograda i Prištine”.

On je pozvao obe strane da se uzdrže „od bilo kakvih jednostranih akcija koje bi mogle dovesti do daljih tenzija“.

U jeku spora Srbije i Kosova, 3. novembra, na marginama samita u Berlinu, Borelj je imao sastanke sa premijerom Srbije i premijerom Kosova.

Na Tviteru je tada rekao da se „moraju poštovati dogovoreni sporazumi” i da su „remetilačke radnje”, poput paljenja automobila sa registarskim oznakama Republike Kosovo na severu Kosova, neprihvatljive.

Ta izjava je naišla na negodovanje zvaničnika u Beogradu.

Kosovski zvaničnici optužili su „nelegalne srpske strukture“ da su na severu palile automobile sa RKS registarskim oznakama, dodajući da je to „zastrašivanje“ građana koji su odlučili da preregistruju svoja vozila.

Predstavnici Srba odbijaju da se vrate u institucije Kosova dok se ne povuče odluka o preregistraciji vozila, uz zahtev da Kosovo formira Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO). Formiranje zajednice dogovoreno je u Briselu 2013. godine.

S druge strane, Zajednica je neprihvatljiva za kosovske vlasti i smatraju da je u suprotnosti sa Ustavom Kosova.

Izvestilac Evropske unije Miroslav Lajčak

Na dan kada su predstavnici Srba na Kosovu najavili povlačenje iz institucija, u Beogradu je boravio izvestilac Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak.

EU je Lajčaka imenovala na mesto izvestioca 2020. godine i od tada je domaćin briselskih pregovora Beograda i Prištine i posrednik u krizama između dve zemlje.

Lajčak je svoj stav o novoj eskalaciji objavio 5. novembra na Tviteru. On je ocenio da računa na „odgovorno ponašanje i uzdržanost svih“ i da se „mora izbegavati nasilje“.

Lajčak je krajem oktobra boravio i u Prišini.

Zatim je premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju preneo zahtev Brisela da se preregistracija vozila sa srpskih na kosovske tablice odloži za deset meseci.

Američki dopisnik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar

Eskobar je američki izaslanik od septembra 2021.

Od tada je više puta boravio u Prištini i Beogradu i posredovao u rešavanju kriza u koordinaciji sa Evropskom unijom.

SAD podržavaju nezavisnost Kosova i ulazak zemlje u Evropsku uniju.

To bi podrazumevalo potpisivanje obavezujućeg sporazuma sa Srbijom, kao i sa pet zemalja Evropske unije koje nisu priznale Kosovo – Španijom, Grčkom, Kiparom, Rumunijom i Slovačkom.

Eskobar je u oktobru zatražio od Vlade Kosova da odloži proces preregistracije za deset meseci.

Predsednik Francuske Emanuel Makron

Sastanci sa Aljbinom Kurtijem i Aleksandrom Vučićem takođe su deo diplomatskih akcija francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Vučić i Kurti su na Makronov poziv otišli ​​u Pariz na Forum mira, gde 10. i 11. novembra zvaničnici iz desetina zemalja raspravljaju o rešenjima aktuelnih svetskih kriza.

Odvojeni susreti Kurtija i Vučića sa Makronom dolaze u trenutku kada je francusko-nemački predlog rešenja spora Srbije i Kosova dobio podršku Brisela i Vašingtona.

Predlog, koji bi trebalo da stavi tačku na sukob dve države, nije zvanično saopšten. I Srbija i Kosovo su svoje odgovore na tu inicijativu uputili Evropskoj uniji.

Predsednik i premijer Kosova su 10. novembra izjavili da francusko-nemački predlog služi kao dobra osnova za dalje razgovore.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. oktobra da Srbija ne odbija razgovore, ali da je ono što je video iz francusko-nemačkog predloga „veoma teško za Srbiju“.

Francusko-nemačkom planu prethodila je zajednička diplomatska akcija Makrona sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

Oni su 4. septembra pozvali Kurtija i Vučića da pokažu maksimalnu odlučnost i spremnost za donošenje „teških odluka”.

Nemački kancelar Olaf Šolc

Koje godine se nemački kancelar Olaf Šolc (Šolc) uključio u pokušaje rešavanja odnosa Srbije i Kosova?

Uloga Nemačke u dijalogu dve zemlje bila je značajna još od Šolcove prethodnice Angele Merkel.

U nedavnom obraćanju medijima, 4. novembra, Šolc je potvrdio da postoji francusko-nemački predlog, ali nije naveo detalje na šta se on odnosi.

On je 3. novembra na samitu Berlinskog procesa poručio liderima Zapadnog Balkana da je „vreme za prevazilaženje unutrašnjih sukoba”.

Berlinski proces uspostavljen je 2014. godine na inicijativu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, koju je Šolc nasledio u decembru 2021. godine.

Inicijativa služi kao platforma za saradnju na visokom nivou između zvaničnika Zapadnobalkanske šestorke i Evropske unije.

U Beogradu je 10. novembra boravio izaslanik nemačke vlade za zapadni Balkan Manuel Saraćin.

Istog dana razgovarao je o „političkoj i bezbednosnoj situaciji“ u Severnoj Mitrovici sa predstavnicima Srpske liste, dominantne političke stranke Srba na Kosovu, koja ima podršku vlasti u Beogradu.

Šef NATO-a Jens Stoltenberg

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg takođe je intenzivirao sastanke sa zvaničnicima Srbije i Kosova.

On je 7. novembra pozvao Srbiju i Kosovo da se „uzdrže od bilo kakvih jednostranih akcija koje bi mogle izazvati eskalaciju”.

NATO i KFOR ostaju na oprezu“, napisao je Stoltenberg na Tviteru.

Misija KFOR je međunarodne mirovne snage pod vođstvom NATO alijanse na Kosovu.

NATO snage su prisutne na Kosovu od potpisivanja Kumanovskog sporazuma u ​​junu 1999. godine.

Sporazumom je okončan rat na Kosovu i dogovoreno povlačenje vojske i policije tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.ž

I ruski zvaničnici u kampanji

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova svojim izjavama o odnosima Srbije i Kosova sledi zvaničnu politiku Kremlja koji negira nezavisnost bivše srpske pokrajine.

U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije od 7. novembra, Zapad je optužen da „gura situaciju na Kosovu ka sukobu“.

Moskva je tada ocenila da je Beograd pokazao „konstruktivan pristup” u najnovijoj krizi između Srbije i Kosova.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je kosovsku stranu za „radikalizam” za „seriju provokacija koje su pogoršale dugogodišnje etničke tenzije”. U saopštenju se ne precizira o kakvim je provokacijama reč.

Rusija nije uključena u pregovore Srbije i Kosova koji se vode pod pokroviteljstvom Evropske unije i uz podršku SAD.

Rusija, zajedno sa Kinom, ne priznaje nezavisnost Kosova.

Vlasti u Beogradu računaju na njihovu podršku i veto na pokušaje Kosova da postane članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN).

Zbog Kosova, ali i potpune zavisnosti od ruskog gasa, Srbija mesecima odbija pozive Evropske unije da se pridruži sankcijama Moskvi zbog agresije na Ukrajinu.

Srbija je ovim potezom, uz Tursku, retka zemlja koja je kandidat za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji.

Vučić je 5. novembra imao i najavljeni sastanak sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom.

„Ponovio sam zahvalnost na principijelnom stavu Ruske Federacije i podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu naše zemlje“, napisao je Vučić.

Bocan Harčenko je danima uoči sastanka sa Vučićem o Kosovu razgovarao i sa ministrima odbrane i spoljnih poslova Milošem Vučevićem i Ivicom Dačićem.

Dopisnik Ujedinjenog Kraljevstva za zapadni Balkan, Stjuart Pič

Stjuart Pič je imenovan za specijalnog izaslanika za zapadni Balkan u decembru 2021.

On je bio na Kosovu 24. oktobra i tada je podržao inicijativu da ta zemlja bude primljena u Savet Evrope.

Pič je u intervjuu za prištinski medij Koha naveo da formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom ne treba shvatiti kao pretnju Kosovu.

On je istakao da se Velika Britanija protivi bilo kakvoj razmeni teritorija ili pokušajima podele Kosova.

Ambasadori SAD na Kosovu i u Srbiji

Od početka spora Srbije i Kosova primetne su i diplomatske akcije ambasadora stranih država u Beogradu i Prištini.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu Džefri Hovenije pozvao je 9. novembra Vladu Kosova da hitno otpočne pregovore za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Pet dana nakon što su predstavnici Srba napustili institucije Kosova, uključujući Skupštinu i Vladu, Hovenije je rekao da „povlačenje iz institucija nije rešenje za aktuelne sporove“.

Na dan kada su predstavnici Srba na Kosovu najavili povlačenje iz institucija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nenajavljeno razgovarao telefonom sa ambasadorom SAD u Beogradu Kristoferom Hilom.

Hil je 5. novembra od Vučića zahtevao da se Srbija ponaša odgovorno i da ni na koji način ne učestvuje u ugrožavanju regionalnog mira i stabilnosti, saopštilo je Predsedništvo Srbije.

Ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo

Predsednik Srbije se 5. novembra sastao i sa ambasadorom Kine Čen Bo.

Čen Bo je, kako se navodi u saopštenju Predsedništva Srbije, navela da podržava „legitimne zahteve srpske strane“.

Zvaničnici Srbije i Kine odnose dve zemlje opisuju kao „čelično prijateljstvo“, što potvrđuju nizom infrastrukturnih i drugih projekata koje Kina poslednjih godina sprovodi u Srbiji.

Zvanični Beograd je dobio kritike Zapada zbog odnosa sa Kinom, ali Srbija odbija da uskladi svoju politiku sa evropskom, uprkos statusu kandidata za članstvo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.