„Halooo! Halo, haloooo!“, viče moja dvogodišnja ćerka u pink Nokiju 8310 koju sam ja nosila u srednjoj školi, a koja mi sada služi da zavara trag ajfonu- mnogo interesantnijoj igrački kojom, ako joj se dozvoli, već barata bolje od svoje babe.
Šta smo sve, mi deca rođena krajem osamdesetih i kasnije imali na početku novog milenijuma, kada smo se konačno oprostili od onih nikakvih devedestih i počeli da upoznajemo „čuda“ potrošačkog društva? I koji su to predmeti koji su nama tada delovali wow, a samo 20 godina kasnije, današnjim klincima skoro pa potpuno bizarno i nepotrebno.
Mobilni telefoni „na tipke“ ili preklop
Krenućemo od nečega što toliko često menjamo, da se jedva sećamo i modela iz 2017, a kamoli onog iz 2003.
Osim za „cimanje“ (neki kažu i „peckanje“) koristili smo ih i za poneki SMS kad bismo imali kredita, ređe za telefoniranje, a najčešće za igranje „zmije“.
Tamagoči
Iako ga lično nisam koristila, sećam se pomame za virtuelnim crno-belim ljubimcima na privescima za ključeve koje su moje drugarice hranile, valjda uspavljivale i ne znam još šta sve ne.
Diskmen
Sećam se koliko sam ga želela, volela, nosila ponosno na ekskurzije i bila voljna uporno da trpim sve prekide pesama, iako je moj imao neku „anti shake“ (ne zove se tako) tehnologiju.
Dakle, diskmen, koji je služio za slušanje muzike u pokretu, a na skoro svaki pokret pesma se prekidala. Bajno.
Nosači i futrole za diskove
Količina prašine koje su plastični nosači diskova mogli da pokupe je bila neverovatna.
Futrole smo koristili na putovanjima, neki su ih držali u kolima a drugi u rančevima sa, već pomenutim, diskmenom.
Skrinsejveri
Ko se ne seća raznobojnih cevi koje su se besomučno gradile po crnom ekranu, prozorčića koji su lebdeli, popularnog akvarijuma sa ribicama, taj kao da nije ni živeo.
Porodični kompjuter
Umesto tri laptopa koje danas držim u kući – jedan koristi muž, drugi ja za posao, na trećem se gleda TV – imali smo jedan PC, recimo Pentium, ili tako nešto, na kome smo se smenjivali.
Dial up internet
Taj zvuk uspostavljanja veze… Iznova i iznova jer gotovo nikad nije uspevalo iz prve. A onda bezuspešno objašnjavanje starijim ukućanima zbog čega je linija zauzeta i da nije „opet dvojnik“.
MSN mesendžer
Ko nije znao, pre Vibera, Whatsupa, Instagram chata, Telegrama i ostalih postojalo je njegovo veličanstvo – MSN mesendžer, kasnije rebrendiran u Windows Live mesenger.
Imao je svoje emodžije i legendarno „nudge“ dugme od koga se činilo da se trese ceo ekran. Ko se seća, razumeće, ko ne – neka pogleda sliku dole.
MySpace
Opet, pre Fejsbuka, Instagrama, TikToka, postojao je MySpace – prva globalna društvena mreža gde si mogao da listaš profile, otkriješ ko šta sluša, ko je onlajn, ćaskaš, kačiš linkove sa Jutjuba i mnogo toga korisnog.
Video klub
Amerikanci su imali „Blockbuster“ a mi lokalne video klubove koje je u nekom trenutku skoro pa „pojeo“ Žabac.
Tako se danas kada su i torrenti totalno pase, gotovo niko se i ne seća da smo, da bismo pogledali film koji nije u ponudi RTS-a ili Pinka petkom uveče morali da potrošimo neko manje a neko više vremena u video klubu birajući DVD ili još gore – kasetu.
Maskara i/ili sprej za kosu
Ako ste ranih dvehiljaditih bili devojčica na pragu tinejdž faze, onda ste sigurno imali priliku da bar jednom koristite ovaj revolucionarni proizvod. Najprodavanije boje – pink, fluorescentno zelena i plava.
BK televizija
Namerno ovu televiziju izdvajam kao simbol vremena od pre 20 godina, jer a) više ne postoji b) zaista deluje kao da nikad nije ni postojala.
Ipak, tih godina, bila je na recimo, trećem mestu po gledanosti, posle možda Pinka i RTS-a, a uprkos diskutabilnoj vlasničkoj strukturi donela nam je Milionera, ali i neke sjajne serije tog vremena kao što su Frejžer, Treći kamen od Sunca ili Ali Mekbil.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
