Taj zvuk daleko je iznad domašaja ljudskog sluha, ali moljcu nije nikakav problem da ga opazi. On ga navodi tako da, pomeranjem za par centimetara, izbegne čeljusti predatorskog slepog miša. Veliki voskov moljac ima sluh kao nijedna do sada poznata životinja. On može da čuje zvuke koji imaju toliko visoku frekvenciju da čak nijedan poznati slepi miš ne može da ih proizvede. U evolucionoj trci za opstankom, ovaj moljac ima dobar početak. Odrasle jedinke voskovog moljca napuštaju košnicu samo da bi se sparile. Mužjaci se okupljaju blizu drveća i, ubrzo po sumraku, počinju da dozivaju ženke, na frekvencijama iznad praga ljudskog sluha.Ipak, dozivi njihovih predatora, slepih miševa, nalaze se na višoj frekvenciji. Dok mužjak voskovog moljca ispušta zvuk na frekvenciji između 90-95 kHz, slepi miševi se dozivaju zvucima koji dostižu i 110 kHz. Evolucija je pogurala moljce da krenu dalje, pa iako ne mogu da proizvedu zvuke u istom opsegu kao i slepi miševi, oni mogu da ih čuju.

Hana Moir i njene kolege sa Univerziteta Stratklajd u Glazgovu, testirali su sluh 20 odraslih moljaca puštajući im zvuke širokog opsega i mereći kako vibraciju njihovih „bubnih opni“ tako i put signala ka njihovim slušnim nervima. Kod svih moljaca timpanalne membrane snažno su vibrirale pri zvucima na frekvenciji od 300 kHz, a kod njih 15 od 20 primećeni su izraženi nervni signali. Iz ovoga sledi neverovatan zaključak da voskov moljac može da čuje zvuk koji ne proizvodi nijedna poznata životinja. Moir kaže da postoje dva moguća objašnjenja. „Moguće je da slepi miševi proizvode više frekvencije od onih koje uopšte mogu biti snimljene. Mikrofoni teško registruju zvuke na frekvenciji višoj od 150 kHz, a oglašavanje slepih miševa je naročito teško zabeležiti.“ Moguće je i da je osetljivost moljaca na zvuke visokih frekvencija stvar evolucije. Moljac mora brzo da detektuje oglašavanje slepih miševa kako bi mogao da pobegne. Prema tome, iz njegove osetljivosti na širok opseg frekvencija kapitalna korist je sposobnost da se brže umakne predatoru – slepom mišu – i da se uvek bude par koraka ispred njega.

Uprkos njegovim nesvakidašnjim sposobnostima, izgleda da ne postoji ništa posebno u vezi slušnih organa većeg voskovog moljca. Moir kaže da su njegove timpanalne membrane sasvim slične onima kod drugih insekata, s tim što je jedina razlika ta da su neobično tanke – što ih čini osetljivijim na zvuke visokih frekvencija. Međutim, on je i velika štetočina. Njegove larve nastanjuju košnice, gde opstaju na ishrani koja se ne sastoji uglavnom od voska. Naročito istanačan ukus ima za ono saće u kome su živele pčelinje larve i može veoma brzo da uništi gnezdo. Larve voskovog moljca hrane se, osim saćem, odbačenim košuljicama pčelinjih larvi, polenom, a pomalo i medom. Larva voskovog moljca preferira tamnije saće u kome je bilo odgajano leglo i ono trpi najveću štetu. Način ishrane larve može da pretvori košnicu u gomilu krhotina, prašine i paučine.

Larva većeg voskovog moljca može da izazove velika oštećenja na drvenim delovima košnice, uključujući ramove i nastavke. Kada larve završe sa uzimanjem hrane traže mesto gde će prilepiti kokone. Neke larve će sažvakati drvo kako bi stvorile prostor za polaganje kokona. Sažvakana zona može se sastojati iz manjih ili većih rupa. Ovakvo oštećenje, koje je jedna od vidljivih karakteristika prisustva voskovog moljca u košnici, može da oslabi čvrstinu drvenih delova košnice.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs