Bez zdrave sredine nema ni dobre hrane 1Foto: Ambasada Švedske

Konferenciju je organizovala Ambasada Švedske zajedno sa Opštinom Čajetina, Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor iz Užica, predstavnicima sedam lokalnih samouprava i mnogim preduzetnicima iz Zlatiborskog okruga. Uz brojne goste iz Švedske, Srbije i regiona i u prisustvu lokalnih proizvođača organske hrane, u okviru tog projekta čiji je cilj da se prepoznaju potencijali lokalnih zajednica i preduzetnika u proizvodnji zdrave hrane, predstavljeni su primeri dobre prakse, koji podrazumevaju povezanost te proizvodnje sa očuvanjem životne sredine.

Jan Lundin, ambasador Švedske u našoj zemlji, istakao je da je „hrana odlična tema za saradnju sa Srbijom“, za koju je rekao da je „veoma plodna zemlja, a da bi to ostala u budućnosti trebalo bi obratiti pažnju na zaštitu životne sredine“.

– Preduslov za proizvodnju zdrave hrane su čista voda, efikasni načini za recikliranje otpada i upravljanje tim otpadom i drugi faktori koji su značajni za ekologiju ovog regiona. Sve je to povezano i mi u Švedskoj godinama tako radimo. Želimo da sarađujemo sa Srbijom u toj oblasti, posebno zbog toga što je ovde prehrambena industrija veoma bitna osnova za lokalnu privredu, kazao je ambasador Lundin i istakao da Švedska sarađuje sa 17 lokalnih samouprava u Srbiji u projektima o recikliranju otpada, njegovom upravljanju, prečišćavanju otpadnih voda i drugim i da je pomogla izgradnju regionalne deponije Duboko u Užicu.

Navodeći da „kompletna količina maline koja se proda u Švedskoj potiče iz Srbije“, on je dodao da je prošle godine posetio „Sirogojno kompani“ u Sirogojnu i da se uverio u to da ta firma primenjuje visoke standarde kvaliteta i da partneri iz Švedske žele da nastave takvu vrstu saradnje.

Predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović naglasio je da je ta lokalna samouprava „učinila sve što je važno za održivi razvoj – od stvaranja povoljnog privrednog ambijenta, preko izgradnje infrastrukture, do usvajanja strategija razvoja i drugih planskih akata, kako bi postala jedna od najuspešnijih lokalnih samouprava u Srbiji“.

Navodeći da ta opština koristi iskustva skandinavskih zemalja, Stamatović se zahvalio švedskoj vladi na dosadašnjoj saradnji i to u projektima zaštite životne sredine, navodeći da je, osim značajnih donacija, podrška švedskih stručnjaka bila neprocenjiva u oblasti edukacije, te da bez te vrste podrške, kako je rekao, „danas ne bi bilo ni regionalne deponije Duboko u Užicu, ali ni drugih deponija u Srbiji“.

– U ekonomski razvijenim zemljama proizvodnja zdrave hrane i zaštita životne sredine su veliki biznis. Dok je smeće u Srbiji danas veliki problem, u skandinavskim zemljama, u šta smo se uverili prilikom naših studijskih putovanja, jeste osnov za veoma unosan posao i predstavlja biznis budućnosti. S druge strane, proizvodnja zdrave hrane može da bude zamajac razvoja lokalnih samouprava i mogućnost za izlazak Srbije iz sadašnje ekonomske krize, poručio je Stamatović.

Kako je još naveo, „za razliku od ostalih predstavnika lokalnih samouprava, koji govore šta treba, kako i kada da urade, Čajetina je mnogo toga već uradila“.

– U proizvodnji hrane oslanjamo se na tradiciju naših predaka i to je ono što najbolje znamo, a to je proizvodnja suhomesnatih proizvoda, maline i drugog voća, kao i povrća. Poljoprivreda, stočarstvo i turizam su komplementarne grane privredne grane i sa time možemo da izađemo na svetsko tržište. Ako je turizam sa desetog mesta došao na treće mesto u BDP svuda u svetu, mislim da Srbija ima neiscrpne potencijale i to treba iskoristiti uz primenu uspešnih međunarodnih iskustava, koja su jednostavna, primenjiva, efikasna i održava i to je šansa za Srbiju, ali za to su potrebni i ljudi i novac, poručio je Stamatović.

Primer dobre prakse

– Iskoristili smo sopstvene resurse i Čajetina je postala profitabilna i jedna od najuspešnijih lokalnih samouprava u Srbiji. Međutim, o tome retko možemo da govorimo u medijima i da budemo primer dobre prakse, kazao je Stamatović i zahvalio se predstavnicima Švedske, ali i drugim zemljama čiji predstavnici učestvuju u čajetinskim projektima jer, kako je rekao, „time šire dobre vesti o toj opštini, što je veoma važno za njen dalji turistički razvij“.

Sistemski pristup proizvodnji

– Govorimo o tome koliko je važna hrana i koliko je bitno razmišljati i usmeriti se na značaj sistemske proizvodnje hrane u jednom društvu. U ovaj projekat se nisu uključili samo pojedinci, već i mladi ljudi i start-ap organizacije koje se bave ovom temom sa ciljem da podignemo svest o značaju zdrave hrane – poručila je menadžerka projekta Birgita Tenander iz Švedskog instituta, a svoja iskustva u proizvodnji i plasmanu proizvoda, izazovima i problemima sa kojima se suočavaju govorili su i domaći preduzetnici.

Projekat se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta Opštine Čajenina