Naša ćerka je napunila šest meseci, ali u stomaku. Ultrazvučni snimak njenog smeha, zevanja, guranja prsta u nos i usta, naglog trzanja i naravno udaranja rukama i nogama u unutrašnji zid materice, posmatrali smo udobno zavaljeni sa rukama ispod glave, kao u bioskopu.
Ovako oživljena i personalizovana, ćerka je već postala „naša“ ćerka. Ne zvuči više čak ni logično to da su sve bebe (fetusi) isti. Iako suženo, iskustveno polje već joj je svojstveno. I po zvuku, jer ćerka, ustanovila je nauka, već razaznaje jasno naše glasove, pravi razliku i osluškuje tonove. Izložena jakoj svetlosti, otvoriće slepljene kapke i pesnicom u stomak reagovati.
Do nulte godine, odnosno dana njenog rođenja, ostalo je još dosta vremena, ali prostora je sve manje. Ovo doba, koje možemo označiti kao period pre nove ere, ispuniće ćerkin najmanje petostruki rast, ako taj proces posmatramo po promeni njene težine. Moje srce i pluća biće sve više sabijeni pod pritiskom kapsule u kojoj se nalazi beba (materice) dok ne stignu, čini mi se, do grla, ili u glavu. Kako ću misliti dok srce tutnji, a pluća se šire i skupljaju blizu malog i velikog mozga, nije toliko velika briga, koliko i ona da mi ne zastanu u nosu, koji je odavno i već prilično zapušen.
I pored tog sabijanja unutrašnjih organa, u telu struji 50 odsto više krvi nego inače. „Udarila joj krv u glavu“, kažu oni koji se nisu slagali sa mnom i pre i tokom trudnoće. Jer, malo toga se u meni promenilo, zapravo. Ostaviću ih na miru ovaj put.
Ali, i pre nove ere, naša ćerka nije i neće, čini mi se, biti „pošteđena“ uticaja Srbije, i pored te kapsule u kojoj lebdi, povremeno udarajući i nogama i rukama u njene zidove. Pokreti i udari postajaće sve jači vremenom. Ljubav je to, reći će razneženi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
