Foto: Pixnio

Kako su se pojavili organizmi plivači? Pre osam godina tim koji je predvodio paleontolog Kristijan Klug sa Univerziteta u Cirihu izneo je pretpostavku da se u devonu, koji je trajao od pre 419 do pre 359 miliona godina, odigrala prava revolucija u kojoj je naglo porastao broj životinja koje plivaju. Klugovo istraživanje je zainteresovalo paleontologe sa Univerziteta Jejl, Kristofera Valena i Dereka Brigsa, koji su ovog leta objavili rad u kome na osnovu fosila morskih organizama tvrde da se ovakva revolucija nikada nije dogodila i da je broj životinja koje plivaju rastao postepeno od kambrijuma.

Istraživači sa Jejla su posmatrali skoro 2000 različitih rodova fosila iz paleozoika koji je trajao od pre 540 do pre 252 miliona godina i na osnovu oblika i morfologije ovih životinja izvodili su zaključke da li su one plivale. Najpre su odredili kada su se različiti rodovi pojavljivali, a zatim kako su se životinje kretale, odnosno da li su se razvile tako da plivaju brzo kao košljoribe, da se kreću poput padobrana kao meduze, da li je njihovo kretanje bilo sličnije lignjama ili nekim drugim životinjama. Na primer, posmatrajući izumrle mekušce amonide na osnovu uvijenosti njihove školjke razvrstavali su ih na one koji su plivali i one koji su plutali i tako došli do zaključka da nisu svi njihovi rodovi bili plivači. Istraživači tvrde da u prilog tezi koja pobija revoluciju ide i postepeni porast nivoa kiseonika koji se odigravao od kasnog devona do kraja paleozoika. Najpre su količine rastvorenog kiseonika u okeanima bile male, a za plivanje je potrebna velika količina energije pa su porast njegovog nivoa i broja plivača mogli da se odvijaju paralelno. Međutim, Klugovi komentari na najnovije istraživanje ukazuju da ovo nije kraj debate i da će obe strane nastaviti da traže odgovore i objašnjenja.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs