Foto: Freeimages/Brian Hoskins

Kišno i nestabilno leto izgleda ne smeta komarcima. Ipak, ni njihovi ujedi nas ne bi brinuli, da se uporedo ne govori o groznici Zapadnog Nila koju prenose, pa i o smrtnim slučajevima od te bolesti.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, epidemiolog Darija Kisić Tepavčević iz Instituta „Batut“ rekla je da groznica Zapadnog Nila nije neko novo nepoznato oboljenje.

Kako kaže, virus je detektovan pre više od 80 godina, bio je ograničen na području Afrike, Severne Azije, Bliskog istoka, ali je 60-tih počeo da se registruje u Evropi.

Kod nas je prvi put je zabeležen 2012. godine, ali najverovatnije smo ga imali i pre, istakla je doktorka.

„U javnosti se čini da se u o njemu priča sporadično. Međutim, zaista je jedan multisektorski i sistemski pristup kada je u pitanju ovo oboljenje, već od godine kada je prvi put registrovano oboljenje, radi se nadzor nad groznicom Zapadnog Nila u himanoj populaciji, takođe Zavod za medicinsku ekologiju radi nadzor nad ovim virusom u popilaciji komaraca, a isto tako i Uprava za veterinu Ministarstva za poljoprivredu radi ispitivanje prisustva ovog virusa kod prijemmčivih životinja, kod konja i ptica“, kaže Tepavčevićeva.

Ističe da se radi monitoring ovog virusa i taj nadzor se radi kontinuirano i da se radi pre nego što se detektuju prvi slučajevi bolesti da bi bili spremni da adekvatno reagujemo u datom momentu.

Istakla je da je do sada registrovano na 53 regiona u Srbiji prisustvo ovog virusa. To ne znači da se samo broj povećava, čim se registruje automatski se deluje i adekvatne mere se spovode, kaže ona.

Na svim tim mestima gde su se određene aktivnosti sprovodile više nije naknadno registrovano prisustvo ovog virusa.

„Situacija može da se menja iz  dana u dan ali je bitno da se zna da se sprovodi jedan sistematski nadzor i kontrola i da je to oboljenje na koje se msili, to je oboljenje sezonskog karaktera koje smo imali prethodnih godina i koje ćemo izvesno imati narednih godina“, kaže Tepavčevićeva.

Do sada je na području naše zemlje zabeleženo 60 registrovanih potvrđenih slučajeva bolesti sa četiri smrtna ishoda, rekla je doktorka Tepavčević.

„Bitno je istaći da je ovo oboljenje obligatno-vektorsko, samo i isključivo prenose vektori a vektori su živi prenosioci, u ovom slučaju komarci“, kaže doktorka.

Niti svi komarci prenose ovaj virus, zna se koji rodovi, niti svi komarci iz tog roda prenose ovaj virus.

„Znači, teoretski nije velika verovatnoća dolaska u kontakt, ali ono što je bitno i kada se dođe u kontakt, a primarni rezervoari su ptice, on u divljoj prirodi kruži između ptica i komaraca. Čovek se tu zateklnbe slučajno, kao prelazno domaćin i bitno je da se tu završava ciklus, sa čoveka ne može dalje da pređe jer je koncentracija virusa u njegovoj krvi mala“, rekla je ona.

Više od 80 odsto nema nikakvih simptoma i znakova infekcije. Ovaj ubod se ne razlikuje od bilo kog drugog uboda komarca. Do dvadeset odsto inficiranih javljaju se simptomi slični gripu, većina se ne javi lekaru, oboljenje preleži na nogama i ne zna da je imao a kod manjeg procenta, jedan na 150 mogu da se jave komplikacije u vidu infekcije centralnog nervenog sistema.

„Veća verovatnoća ovakvih kompikacije je kod onih koji i već imaju neka hronična oboljenja, oboljenja kardiovaskularnog sistema, hipertenziju i nekontrolisanu šećernu bolset“, rekla je doktorka Tepavčević.