Da li su Nemačku poplavile klimatske promene? 1Foto: EPA-EFE/FRIEDEMANN VOGEL

Prethodne nedelje strani i domaći mediji prenosili su zastrašujuće fotografije i video snimke poplava koje su pogodile Nemačku, pokrenutih kada se izlila reka Ar, koja se uliva u Rajnu. Pored Nemačke, snažne padavine zadesile su i Belgiju, Holandiju, Švajcarsku, Luksemburg i Francusku.

U određenim delovima zapadne Evrope prošle nedelje je za dva dana, 14. i 15. jula, pala količina kiše koja u tim regijama obično padne za dva meseca, navodi se na sajtu Svetske meteorološke organizacije. Da li su poplave koje su pogodile Evropu posledica klimatskih promena?

Broj ljudskih žrtava veći je od 190, a intezitet i razmere poplava prkose istorijskim statistikama. Malo ko je očekivao količine padavina koje su se prethodnih dana spustile na veliki deo sliva reke Rajne. Na primer, u delovima saveznih nemačkih država, Rajne-Palatinata i Severne Rajne-Vestfalije, za 48 sati palo je 148 litara kiše po metru kvadratnom. Za ove nemačke regije uobičajeno da padne 80 litara tokom celog jula.

Poplave u zapadnoj Evropi došle su samo koju nedelju nakon rekordnog toplotnog talasa koji je u Americi i Kanadi odneo na stotine života. U studiji objavljenoj 7. jula navodi se da takve ekstremne temperature ne bi praktično bile moguće bez klimatskih promena, budući da su one povećale šansu za  makar 150 puta da to tako visokih temperatura dođe.

Razumno pitanje koje se nameće, u svetlu prošlonedeljnih vremenskih nepogoda u zemljama Evrope, jeste da li su klimatske promene direktno dovele i do razarajućih poplava, o čemu je Milica Simonović sa portala Klima101.rs razgovarala sa profesorom Vladimirom Đurđevićem sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Kako klimatske promene utiču na poplave?

Dok su evropski zvaničnici već izjavili da su za poplave odgovorne klimatske promene, pozivajući na akciju i borbu sa njima, naučnici za sada to nisu potvrdili.

Naime, nešto je teže dovesti u direktnu vezu jedan izolovani događaj, kao što su prošlonedeljne poplave, sa klimatskim promenama, ali odgovor se očekuje u narednih nekoliko nedelja.

Do tada bi klimatolozi naučnim metodama trebalo da utvrde da li je i koliko je promena klime doprinela ovoj konkretnoj vremenskoj nepogodi.

Naš sagovornik, profesor Vladimir Đurđević, pojašnjava vezu između klimatskih promena i ekstremnih vremenskih uslova:

„Svi meteorološki i klimatski ekstremi koji se dešavaju na planeti postajali su oduvek, i suše, i ekstremne padavine, i toplotni talasi, kao i njihove posledice, recimo poplave kada su u pitanju ekstremne padavine ili šumski požari kada su u pitanju suše. Ono sto je pravo pitanje je kako na ove ekstreme utiču klimatske promene? Nedvosmislen odgovor je da klimatske promene doprinose povećanju broja ovih ekstrema i njihovom većem intenzitetu. Pre nekoliko godina objavljena je studija koja je pokazala, da svakog dana na planeti neki od klimatskih i meteoroloških ekstrema je „inficiran” klimatskim promenama, i da će ova „inficiranost” u budućnosti biti sve više očigledna’’.

Uopšteno posmatrano, kada se govori o ekstremnim padavinama, porast srednje globalne temperature, koja se do sada povećala za oko 1,2 °C, u odnosu na predindustrijski period, povećava verovatnoću za obilne padavine. Topliji vazduh ima sposobnost da primi veću količinu vodene pare, što znači da će se na kraju i veće količine padavina spustiti na zemlju.

„Trenutno atmosfera koja je u proseku toplija za 1 °C, može poneti 7 odsto više vodene pare, odnostno za ovaj procenat može biti „bogatija” vodenom parom’’, naglašava profesor Đurđević i dodaje:

„Drugi faktor je povezan sa fenomenom rezonantnih Rozbi talasa. Naime, cirkulacioni sistemi na planeti, cikloni, koji donose generalno kišovito i hladno vreme, i anticikloni, koji generalno donose toplo i suvo vreme, uglavnom putuju od zapada prema istoku. Međutim, poslednjih godina postoje dokazi da se sve čeće dešava da ovi sistemi ostaju „zaglavljeni” na svom putu preko severne hemisfere i da se nad nekim područjem zadržavaju duže nego uobičajeno’’.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.