Dante Aligijeri - kamenit put ka večnoj slavi 1Foto: Pixabay/Waldo93

Dante Aligijeri je rođen 1265. godine u sukobima opterećenoj Firenci.

Ne postoje tačni podaci o datumu njegovog rođenja, kao ni o tome gde se obrazovao.

Najviše o životu ovog pesnika može se naći u njegovim spisima.

Kao mladić bio je u jednom periodu i vojnik i učestvovao u pobedonosnoj bici koja će odlučiti konačnu prevlast strane na kojoj se i Dante Aligijeri nalazio.

Postaje lekar i farmaceut, kako bi zaobišao rigorozne zakone po kojima u javnoj službi nisu mogli učestvovati oni koji nisu pripadali nijednom esnafu.

Dante Aligijeri se priključuje apotekarskom esnafu sa krajnjim ciljem ulaska u politiku.

Zanimljiva je i činjenica da su se tada u apotekama prodavale knjige, što objašnjava njegov izbor profesije.

U periodu kada je pisao, većina objavljene literature pisana je na latinskom jeziku i bila dostupna samo najobrazovanijim građanima.

Međutim Dante Aligijeri odlučio je da dela Novi život i Božanstvena komedija objavi na svom maternjem toskanskom dijalektu.

Ovim svojim potezom, za to vreme veoma neuobičajenim, uticao je na mnoge druge pesnike, poput Petrarka i Bokače, koji su nastavili ovu tradiciju.

Dante je ovim potezom odigrao ključnu ulogu u formiranju modernog italijanskog jezika i zavredio nadimak „oca italijanskog jezika“.

Ne samo da je time uticao na masovno širenje i razvoj italjanske literature, Dante Aligijeri je proširio italijansku kulturu po čitavoj Evropi, a italijanski jezik je postao književni jezik Zapadne Evrope u narednih nekoliko vekova.

Svoje najpoznatije delo, Božanstvena komedija, ili samo Komedija kako je on nazvao, pisao je do same smrti.

Božanstvena komedija je višeslojno kompleksno delo koje se može tumačiti na bezbroj načina. Monumentalnog je značaja za evropsku kulturu.

Zbog svog političkog delovanja i suprotstavljanja tadašnjem papi, bio je osuđen na dvogodišnje izgnanstvo, koje je produženo na doživotno zbog njegove nemogućnosti da plati kaznu.

Na personalnom nivou Božanstvena komedija se može čitati kao literarna predstava moralnog ushićenja pojedinca, vertikalnog stremljenja, putanje duše do konačnog prosvećenja.

U Božanstvenoj komediji prepoznaje se teskoba koju on oseća zbog doživljenog izgnanstva, kao i njegova borba da se izbori sa tom činjenicom.

Na opštem nivou, ovo delo je svojevrsna kritika tadašnjeg društva, ustrojenosti italijanskih državica i nemoralu koji je vladao.

Dante Aligijeri, ozlojeđen zbog izgnanstva, u svojim delima nije ostajao dužan ni tadašnjoj svešteničkoj eliti.

Mnogi smatraju da je jedini razlog što ga nije dočekala oštrija kazna zbog onoga što je pisao, činjenica da su ta dela napisana na toskanskom dijalektu, a ne na latisnkom.

Shvaćena doslovno ili kao alegorija, Božanstvena komedija je jasna u preporukama – pakao i čistilište su neminovne putanje pojedinca u njegovom traganju za rajem.

Dante Aligijeri u Božanstvenoj komediji koristi narodni jezik, lokalizme i kolokvijalizme postižući zavidnu živost jezika.

Ne sme se zapostaviti ni njegov značaj za političku teoriju. Bio je pod uticajem starogrčkih filozofa i mislilaca, pa se ti uticaji mogu videti u njegovim pisanjima o moralu, politici i filozofiji.

Jedno od  njegovih značajnijih filozofskih dela je Monarhija koja je ostavila dubok trag u srednjevekovnoj političkoj filozofiji.

Danteove misli uticale su na mnoge političke teoretičare i govornike.

„Najvrelija mesta u paklu rezervisana su za one koji, u trenucima velike moralne krize, zadržavaju svoju neutralnost“, ponavljali su reči ovog pesnika mnogi govornici, poput Dž.F. Kenedija i Martina Lutera Kinga.

Ceo svoj život proveo je u koferima, kružeći oko svoje voljene Firence, sa knjigom sakrivenom među odećom.

Knjige nije pisao za stolom u miru, nije vodio uobičajeni povučen život pesnika.

Nijednu započetu knjigu nije znao da li će završiti, uvek svestan opasnosti koja mu je pretila.

Izgnanstvo je za njega predstavljalo oblik smrti, do kraja života je pokušavao da se vrati u svoju rodnu Firencu, ali mu to nije uspelo.

Umro je i sahranjen je u Roveni, gde se i danas čuvaju njegovi ostaci.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.