Foto: Pixabay/Cuncon

U opservacionoj studiji je ispitano skoro 400 muškaraca i žena srednjih godina s hipertenzijom, stanjem tokom kojeg je krvni pritisak neprestano neuobičajeno visok.

Istraživanje je pokazalo da je kod osoba koje imaju običaj da poslepodne odspavju, 24-satni ambulantni sistolni krvni pritisak prosečno bio za pet odsto niži u poređenju sa pacijentima koji nisu spavali poslepodne, prenosi Jutarnji.hr.

Foto: Pixabay/Veroturg

I premda se ta razlika na prvi pogled čini malom, šef studije Dr Manolis Kalistratos je na konferenciji za novinare rekao da čak i „sniženje pritiska od 2 mm Hg (milimetar živinog stuba) smanjuje rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti za 10 odsto“.

Ustanovljeno je da poslepodnevno spavanje smanjuje sistolni krvni pritisak za 3 mm Hg po svakom satu spavanja, što je prosečno 5 mm Hg tokom popodnevnog sna, a poređenja radi, mala doza antihipertenzivnih lekova sistolni pritisak smanjuje za 5 do 7 mm Hg.

Još jedan podatak koji ide u prilog onima koji poslepodne vole da „dremnu“ –  studija je pokazala da je duži san povezan s većim sniženjem krvnog pritiska. Utvrđeno je da jedan sat sna daje najbolje rezultate.

Dr Kalistratos je primetio i nekoliko ograničenja studije kojima bi trebalo da se „pozabave“ oni koji će u budućnosti sprovoditi istraživanja na ovom polju.

Treba istaći da je studija tek opservaciona. Takođe, treba voditi računa o tome da je pozitivan učinak na srce ispitanika imalo poslepodnevno spavanje, a ne neke druge varijable. Kalistratos je uveren da se to događa jer je uzorak pada krvnog pritiska koji se događa poslepodne sličan onom koji pacijenti dožive tokom spavanja noću.

Foto: Pixabay/StockSnap

Nadalje, simptomi hipertenzije među ispitanicima su bili vrlo dobro kontrolisani, zbog čega bi u buduća istraživanja bilo zanimljivo uključiti i ljude čiji se visoki pritisak ne kontroliše tako kvalitetno. Naime, Dr Kalistratos veruje da bi se kod njih tokom poslepodnevnog sna moglo zabeležiti još veće sniženje krvnog pritiska.

Treba napomenuti i da je dremanje korisnije od običnog poslepodnevnog odmaranja. Kalistratos kaže da je najveće sniženje krvnog pritiska usledilo neposredno pre REM faze, što upućuje na to da treba uistinu utonuti u dubok san da bi se uočila razlika u smanjenju krvnog pritiska.

„Nažalost, poslepodnevno spavanje je navika koja danas predstavlja privilegiju za veliki deo ljudi koji svakodnevno rade od devet do pet ili kasnije, a i dnevna rutina je intenzivnija“, kazao je Kalistratos.

Povezani tekstovi