Dobre vesti za sve koji vole da dremnu sat vremena u toku dana 1Foto: Pixabay/Cuncon

U opservacionoj studiji je ispitano skoro 400 muškaraca i žena srednjih godina s hipertenzijom, stanjem tokom kojeg je krvni pritisak neprestano neuobičajeno visok.

Istraživanje je pokazalo da je kod osoba koje imaju običaj da poslepodne odspavju, 24-satni ambulantni sistolni krvni pritisak prosečno bio za pet odsto niži u poređenju sa pacijentima koji nisu spavali poslepodne, prenosi Jutarnji.hr.

Dobre vesti za sve koji vole da dremnu sat vremena u toku dana 2
Foto: Pixabay/Veroturg

I premda se ta razlika na prvi pogled čini malom, šef studije Dr Manolis Kalistratos je na konferenciji za novinare rekao da čak i „sniženje pritiska od 2 mm Hg (milimetar živinog stuba) smanjuje rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti za 10 odsto“.

Ustanovljeno je da poslepodnevno spavanje smanjuje sistolni krvni pritisak za 3 mm Hg po svakom satu spavanja, što je prosečno 5 mm Hg tokom popodnevnog sna, a poređenja radi, mala doza antihipertenzivnih lekova sistolni pritisak smanjuje za 5 do 7 mm Hg.

Još jedan podatak koji ide u prilog onima koji poslepodne vole da „dremnu“ –  studija je pokazala da je duži san povezan s većim sniženjem krvnog pritiska. Utvrđeno je da jedan sat sna daje najbolje rezultate.

Dr Kalistratos je primetio i nekoliko ograničenja studije kojima bi trebalo da se „pozabave“ oni koji će u budućnosti sprovoditi istraživanja na ovom polju.

Treba istaći da je studija tek opservaciona. Takođe, treba voditi računa o tome da je pozitivan učinak na srce ispitanika imalo poslepodnevno spavanje, a ne neke druge varijable. Kalistratos je uveren da se to događa jer je uzorak pada krvnog pritiska koji se događa poslepodne sličan onom koji pacijenti dožive tokom spavanja noću.

Dobre vesti za sve koji vole da dremnu sat vremena u toku dana 3
Foto: Pixabay/StockSnap

Nadalje, simptomi hipertenzije među ispitanicima su bili vrlo dobro kontrolisani, zbog čega bi u buduća istraživanja bilo zanimljivo uključiti i ljude čiji se visoki pritisak ne kontroliše tako kvalitetno. Naime, Dr Kalistratos veruje da bi se kod njih tokom poslepodnevnog sna moglo zabeležiti još veće sniženje krvnog pritiska.

Treba napomenuti i da je dremanje korisnije od običnog poslepodnevnog odmaranja. Kalistratos kaže da je najveće sniženje krvnog pritiska usledilo neposredno pre REM faze, što upućuje na to da treba uistinu utonuti u dubok san da bi se uočila razlika u smanjenju krvnog pritiska.

„Nažalost, poslepodnevno spavanje je navika koja danas predstavlja privilegiju za veliki deo ljudi koji svakodnevno rade od devet do pet ili kasnije, a i dnevna rutina je intenzivnija“, kazao je Kalistratos.