VeronaFoto: EPA JIM HOLLANDER

Beše marta 1973. god. nekako baš pred epidemiju velikih boginja (ko se još toga sec?a). Put za Milano, Lozanu, Ženevu, Pariz, Lion, Marsej, Kan, Nicu, San Trope, Đenovu…vodio nas je kroz Veronu. Zastali smo na sat-dva da obiđemo dve destinacije: vrt sa balkonom na koji se pentrao nesretni Romeo do svoje ljubljene Julije i Arenu koja je bila nekoliko stotina metara dalje.

Pamtim da me prostranstvo Arene impresioniralo.

Onda su godine prolazile i neke informacije o nastupima svetskih operskih zvezda u veronskoj Areni su me podsec?ale na onaj doživljaj i osec?anje koje sam zapamtio izlazec?i na tribine tog hrama muzike.

Da se razumemo, nisam fan opera, ali volim da slušam nezaboravne arije u raznim prilikama i povodima. Nec?ete mi verovati, ali je na mene vec?i utisak ostavila arija Violete iz Verdijeve opere Travijata od pesme Pretty

Woman Roja Orbisona iz istoimenog kultnog filma sa Ričardom Girom i DŽulijom Roberts…

Moja H je često puštala deci da slušaju Kalasovu, Pavarotija, Plasida Dominga, Monseret Kabalje… i pričala im kako je nju majka vodila da slušaju i gledaju Marija del Monaka, Đuzepea Di Stefana, Plasida Dominga, Elenu Obrascovu i druge svetske, pa i naše zvezde operske scene, u zdanju Narodnog pozorišta u Beogradu.

Pre nekoliko godina bio sam zatečen pitanjem moje supruge – Gde c?eš da me vodiš na onu godišnjicu braka?

Začuđeno sam je pogledao, jer ranije nije bilo takvih pitanja i šeretski sam odgovorio:

– Kud god hoc?eš, ako vec? dobacimo…do te godišnjice…

-Hoc?u da me vodiš na Festival opere u Veroni. Bic?e to 95. sezona i htela bih da vidim novo izvođenje NABUKA i AIDE. I svakako Gala koncert Plasida Dominga.

Zaboravio sam ja na taj razgovor, godine su prošle i jednog ovogodišnjeg martovskog kišnog dana sačekala me je sa licem koje je isijavalo radost i srec?u u najavi i rekla:

-Stigle su karte! Idemo u Veronu!

-Kada? – Pogledao sam je iznenađeno.

-Od 15. do 22. jula…

-A Arlemm?

NJen pogled i lice sa koga je nestajala ona radost sa srec?om u najavi je govorilo više od Šekspirove tragične sage o Romeu i Juliji.

Brzo sam je zagrlio i rekao:

-Ma daj, šalim se samo… Pa naravno da se radujem i ja. I bilo mi žao što sam makar i na trenutak pokvario taj osec?aj radosti sa srec?om u najavi, koji je želela da podeli sa mnom.

Nismo odmah po dolasku krenuli na festival. Par dana smo šetali gradom, obavezno oko Arene da osmotrimo na kojim ulazima treba da hvatamo red, pa gotovo i skoro par sati pre početka. Oko same Arene, koja je i bez festivala spomenik arhitekture, graditeljstva i ljudskog umec?a pre toliko vekova, stajale su skulpture, čitave zgrade, baterija topova…

Delovi scenografije za šest operU redovima od ranog jutra do pred samu predstavu čekali su turisti i gosti koji su dolazili na dan i ciljanu predstavu. Tako je oko Arene celog dana bilo živo, ali bez gužve. Za razliku od, recimo, Milana, policijske patrole, pa i jedno vozilo antiterorističkih jedinica bili su diskretni i delikatni.

Povezani tekstovi