Ilustracija: Wikimedia„Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“ – ova narodna izreka verovatno na najbolji način izražava ono što se desilo sa načinom života sisara nakon nestanka dinosaurusa.
Naime, dok su tiranosaurusi i ostali predatori iz redova dinosaurusa gospodarili našom planetom, sisari su bili mali i plašljivi i vodili su noćni način života, a tokom dana su se skrivali od pomenutih grabljivaca. Jednostavno, nisu bili u stanju da se sa dinosaurusima takmiče za hranu i teritoriju. Međutim, kada su dinosaurusi nestali pre oko 65 miliona godina, sisari su polako počeli da izlaze iz tame i sve veći broj životnih aktivnosti obavljali su na dnevnom svetlu. Među prvim takvim sisarima bili su i majmuni i čovekoliki majmuni, preci današnjeg čoveka.
Ovu tezu – da su prvi sisari živeli u senci dinosaurusa, a da su tek nakon njihovog nestanka počeli da menjaju navike – naučnici su formulisali još 1942, ali sve do skoro nisu uspevali da je potkrepe dokazima. Paleontolozi su imali poteškoća da samo na osnovu posmatranja fosila drevnih životinja utvrde kakvo je bilo njihovo ponašanje. Obično su pretpostavljali da je neka životinja noćobdija ukoliko ima karakteristike kao što su ogromne očne duplje i određeni oblik nosnih šupljina. Ali takav način zaključivanja bio je prilično spekulativan i nije mogao da odgovori na pitanje kada su sisari noć zamenili danom.
U potrazi za odgovorima, grupa istraživača sa Univerziteta iz Tel Aviva i Univerziteta Koledž u Londonu analizirala je načine života i ponašanje 2415 vrsta sisara koje postoje danas. Oni su uz pomoć jednog algoritma rekonstruisali mogući način ponašanja predaka pomenutih vrsta unazad sve do početka, kada su prvi sisari evoluirali od reptilskog pretka pre oko 220 do 160 miliona godina. Ovi istraživači koristili su dve različite varijacije porodičnog stabla sisara, ali rezultati su ostali isti: sisari su izašli na svetlost dana pre između 52 i 33 miliona godina.
„Bili smo veoma iznenađeni što smo pronašli blisku korelaciju između nestanka dinosaurusa i početka dnevne aktivnosti kod sisara, ali dobili smo identičan rezultat koristeći nekoliko alternativnih analiza“, naveo je Roi Maor sa Univerziteta u Tel Avivu, vodeći autor studije koja je objavljena u časopisu Nature Ecology & Evolution.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
