Kao i na nekim drugim mestima unutar DMZ, u tunelu je zabranjeno slikanje, čime je putovanje bilo monotonije. Slabo svetlo je treperilo i vazduh je bio prohladan i „lepljiv“.
Okolo su bili stenoviti zidovi sa kojih je kapala voda.
Koračali smo po vlažnom podu od gume, plastike i gvožđa 265 metara do prve barijere od debelog betona. Kroz prozor na barijeri su se videli bodljikava žica i mitraljesko gnezdo, pa sledeća betonska prepreka. Treća (ili poslednja) barikada je samo 170 metara od granice sa Severnom Korejom. Dalje je bilo strogo zabranjeno ići, a meni se činilo i nemoguće. Okrenuli smo se i uzbrdo krenuli ka izlazu. Sve je trajalo manje od 45 minuta.
Treći tunel južnokorejski stručnjaci smatraju najopasnijim za invaziju jer je bio najbliži Seulu.
DŽong je kazao novinarima da nije siguran da li vlasti na Severu i dalje kopaju tunele. Ukoliko je tako, onda to rade da bi skrenuli pažnju sa drugih stvari. „To je veoma neefikasno, isuviše dugo traje i rezultat nije veliki“, komentarisao je redov.
Na povratku u Seul još vidljivije su na obalama reka Imđin i Han bile desetine kilometara visoke ograde sa bodljikavom žicom i kamerama, nizale se stotine stražarnica sa usamljenim vojnicima ili prazne. Vodič nam je kazao kako je Imđin puna mreža i bodljikavih prepreka kako se severnokorejski vojnici ili plovila ne bi uvukli na teritoriju RoK.
DMZ možda izaziva nelagodu kao svojevrstan Dangerland, tematski park o kataklizmičnoj masovnoj pogibiji, muzej Hladnog rata. No, to je i velika turistička atrakcija, koju svake godine samo sa juga poseti oko 180.000 turista.
Svako ko planira da Južnu Koreju poseti poslovno ili kao turista ne bi trebalo da propusti da obiđe DMZ. U pitanju je jedno od najuzbudljivijih I najzanimljivijih mesta koja možete kao turista posetiti.
Turističke ture u DMZ organizuje nekoliko određenih putničkih agencija. Vlasnici nekih od njih su penzionisani oficiri južnokorejske armije.
Celodnevna tura u proseku košta oko 70 američkih dolara, uračunat je i ručak u lokalnom restoranu. Obično je to ukusno juneće meso „bulgogi“ čiji se režnjevi krčkaju u kotlu red gostima, uz pirinač i nekoliko jačih začina, među kojima je nezaobilazan „kimči“, ljuti fermentirani kupus. Ostao je u sećanju ručak u „KKon hoon Willage“, restoranu u Pađuu gde smo posluženi pored ostalog sa „kongbiji“ (bela supa od tofua) i „doenjang jjigae“ (gulaš sa fermentiranim namazom od pasulja Jangdan Baekmok, najčuvenije lokalne mahunice).
Za razliku od dinamičnog ostatka gusto naseljene Južne Koreje, DMZ je oaza mira, biljno i životinjsko carstvo. To je jedna od neočekivanih posledica uspostavljanja DMZ. Nastala je prirodna sredina u kojoj su zemljište, flora i fauna neoštećeni tokom proteklih sedam decenija. Smatra se da 1.597 različitih biljaka, 201 različita ptica, 52 vrste sisara i 106 vrsta riba čine jedan od najizuzetnijih ekoloških parkova na Zemlji. Zeleni krajolici i tišina deluju nestvarno u odnosu na blještava svetla desetomilionskog Seula koji pulsira svih 24 časa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
