Zbog nedostatka antigena, nulta krvnu grupu može svako da primi bez reakcije imunskog sistema i zato je najtraženija. Sa druge strane, crvena krvna zrnca kod A, B i AB krvne grupe imaju specifične antigene bez kojih bi svaki donor bio univerzalan. Vajtersov tim je krenuo u potragu za enzimima koji bi mogli da uklone te antigene i pronašao one pomoću kojih A krvna grupa postaje nulta.

Međutim, još uvek treba preći dug put do bezbednih i dostupnih procedura. I ranije su testirani enzimi koji mogu da promene krvnu grupu, a 2000. godine je objavljeno malo istraživanje koje je pokazalo da postoji enzim koji pretvaraju B grupu u nultu, ali bi ovkav proces bio previše skup i neefikasan da bi se odmakao od eksperimenta i postao svakodnevna praksa. Rezultati Vajtersovog tima pokazuju da enzimi dobijeni iz DNK ljudskog mikrobioma mogu sa crvenih krvnih zrnaca da uklone antigene. Ove enzime su pronašli metodom koja se naziva metagenomika. Najpre su iz uzoraka izvukli veliki broj mikroorganizama i tako dobili sveobuhvatan DNK digestivnog trakta, a zatim su testirali koji enzimi mogu da uklone šećere. U ljudskim crevima postoji poseban tip proteina, mucin, koji sadrži šećere od kojih su neki slični antigenima i kojima se bakterije hrane. Zato su tražili enzime koje crevne bakterije koriste da apsorbuju šećere mucina, u nadi da će isti enzimi ukloniti antigene sa crvenih krvnih zrnaca i od A krve grupe stvoriti nultu.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs