Foto: Wikipedia/Atelier Jacobi: Sigismund Jacobi (1860–1935)Nazivan je „Danteom dvadesetog veka“, a Kami je smatrao da cela njegova umetnost leži u tome što prisiljava čitaoce da iznova čitaju njegova dela – a na današnji dan pre 97 godina je preminuo – Franc Kafka.
Franc Kafka rođen je 3. jula 1883. godine u Pragu, kao najstarije dete u jevrejskoj porodici u kojoj su roditelji bili trgovci, te su često bili zauzeti i zapostavljali Franca i njegovu braću i sestre.
Njegov odnos i stav prema roditeljima opisao je u „Pismu ocu“ gde je oca opisao kao dominantnu figuru u porodici koja je imala najveći autoritet, ali i uticaj na Kafkin život i stvaralaštvo, dok je majku video kao tihu, sramežljivu, ali isto kao i otac – uvek zauzetu.
Kako su živeli u Pragu, Franc je znao samo češki jezik, ali na insistiranje oca školovan je u nemačkim školama gde je i naučio nemački jezik.
Nakon završene osnovne škole, upisao je strogu, klasičnu nemačku gimnaziju da bi 1901. godine bio primljen na Univerzitet u Pragu i studije hemije.
Nakon samo dve nedelje studiranja hemije, odlučio je da se prebaci na studije prava za koje je i njegov otac smatrao da će doneti bolju zaradu i posao u budućnosti.
Kafka je istovremeno pohađao i predavanja iz nemačke književnosti i istorije umetnosti, što ga je i mnogo više zanimalo nego prava koja su zadovoljavala samo standarde njegovog oca.
Pet godina kasnije, završio je studije prava posle čega je morao jednu godinu da provede kao pripravnik u gradskom sudu.
Tokom studiranja upoznao je Maksa Broda koji će mu ostati najbolji prijatelj do smrti i koji je na kraju zaslužan što u ovom trenutku veliki broj ljudi u čitavom svetu čitaju Kafkina dela.
Veći deo života nakon studija je radio kao pravnik, iako mu to nije pričinjavalo zadovoljstvo jer mu je oduzimalo vreme za književnost, čitanje i pisanje za koje je živeo.
Zbog tuberkuloze, 3. juna 1917. godine umire sa nepune 34 godine.
Postoje i tvrdnje da je tokom života patio od različitih mentalnih bolesti, depresije, straha od društva…
Tokom života je bio anoniman, retko je objavljivao svoje radove iako ih je aktivno pisao, a većinom radova nikada nije bio zadovoljan pa ih je spaljivao.
Procenjuje se da je samo 10 odsto onoga što je pisao uspelo da se sačuva i objavi posle njegove smrti.
Njegova nedovršena dela – Proces, Zamak i Amerika – nasuprot Kafkinoj želji da se nikad ne objave, dao je na štampanje i izdavanje Maks Brod, kome je i poverio zadatak da se sva njegova dela unište kada on više ne bude živ.
Franc Kafka je uticao na mnoge pisce koji su posle njega stvarali i koji su ostavili dragocen i neizbrisiv trag u svetskoj književnosti, kao što su Alber Kami i Horhe Luis Borhes.
Alber Kami je u svom delu „Nade i apsurd u delu Franca Kafke“ rekao da „cela Kafkina umetnost leži u tome što prisiljava čitaoce da nanovo čitaju njegova dela“, dok ga je pesnik Vistan Hju Oden nazvao „Danteom dvadesetog veka“.
Njegovi najpoznatiji romani su „Proces“ i „Zamak“, a priče koje su ostale sačuvane su „Preobražaj“, „Presuda“, „Odustani“, „Prometej“ …
Počni od onoga šta je ispravno, pre nego od onoga šta je prihvatljivo.
Ljudi govore glasno i dugo, a u cilju da bi rekli što je manje moguće. Stvarna istina i interesantne stvari intrigiraju iz pozadine, a o kojima ni reč nije spomenuta.
Knjiga bi trebalo da posluži kao sekira za smrznuto more u nama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
