Govor je jedna od karakteristika ljudske vrste koja nas razlikuje od ostalih.
Međutim, o njegovom razvoju, poreklu i trenutku nastanka ne znamo gotovo ništa, odnosno,”imamo mnogo teorija, ali nemamo mnogo podataka”. Većina istraživača se slaže da se govor kod čoveka razvio pre oko 50.000 do 90.000 godina.
Zbog nedostatka dokaza vezanih za razvoj govora kod čoveka, istraživači uglavnom proučavaju anatomiju govornog aparata i gene vezane za govor. Međutim, scenarija samog začetka govora ima na desetine. Po nekim starijim pretpostavkama, čovek je prvo imitirao zvukove životinja, dok su drugi naučnici smatrali da su prvi zvukovi usklici iznenađenih ljudi, onih koji trpe bolove ili koji ispuštaju zvuke zadovoljstva.
Tu je i teorija da su prvi zvuci nastali tokom kolektivnog ritmičnog rada, kao i mnoge druge. I tokom 20. veka pojavilo se mnoštvo pretpostavki, od kojih neke na primer govore o prvim rečima između majke i potomstva. Neki su predlagali da prvu reč, ”mama”, izgovara dete koje sisa, priljubljeno usnama uz majčinu dojku, sa ustima punim mleka.
Ovim pitanjem bavio se i Noam Čomski, uticaji pisac, filozof i lingvista koji je 1988. godine zaključio u tekstu pod nazivom ”Jezik i problemi znanja”: ”Postoji duga istorija proučavanja porekla jezika kada su postavljana pitanja kako je govor nastao iz zova majmuna, i tako dalje. To istraživanje, po mom mišljenju, totalno je gubljenje vremena jer je jezik zasnovan na potpuno drugačijim principima nego bilo koji životinjski komunikacioni sistem”. Da bi objasnili kako dete tako brzo i lako usvaja jezik, moramo da zaključimo, navodi Čomski, da se ono rađa sa ”preinstaliranim” osnovama gramatike. Nijedna druga vrsta nije genetski opremljena jezičkom sposobnošću niti bilo čim sličnim.
Rasprava o poreklu jezika ni blizu se ne završava sa Čomskim. Poreklo govora jedna je od naučnih tema koju verovatno nikada nećemo potpuno rasvetliti i otkriti, ali će zbog toga zauvek ostati mesto plodne rasprave antropologa i lingvista koje nam usput otkriva zavodljivu priču o našim precima.
„Nauka kroz priče“ je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznjanima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
