Podsekretarka SAD stiže u Beograd: Ko je Sara Rodžers, Trampov glas Amerike, sklona rasizmu i teorijama zavere?

U Beogradu će, kako je navedeno, podsekretarka Rodžers potpisati Sporazum kojim će se formalizovati učešće Sjedinjenih Američkih Država na Expo 2027.

Svetske izložbe predstavljaju priliku za angažovanje i inspirisanje globalne publike, promociju ekonomskih i komercijalnih interesa SAD i isticanje američke izvrsnosti.

Podsekretarka će se takođe sastati sa predstavnicima vlade Srbije kako bi razgovarali o zajedničkim prioritetima u regionu Zapadnog Balkana.

Prošle subote, na večeri dopisnika Bele kuće u Sara Rodžers je sedela pored Stiv Skalizea, lidera većine u Predstavničkom domu Kongresa SAD kada je kroz radio-uređaje obezbeđenja čula „pucnje“.

Kol Tomas Alen, nastavnik iz Kalifornije, upao je tada na bezbednosni kontrolni punkt i, teško naoružan, krenuo ka balskoj sali i predsedniku Trampu, pre nego što ga je presrela Tajna služba. Rodžers se priseća kako su „naoružani ljudi – policija – uleteli u prostoriju prema mestu gde smo sedeli i oko 45 sekundi sam zaista bila prestravljena“.

Iako očigledni oblici političkog nasilja „ugrožavaju slobodu govora“, Rodžers je rekla da je Trampova prkosna reakcija te večeri bila ispravna.

„Ne smemo dozvoliti da loši, bolesni ljudi promene tok naše zemlje ili diktiraju kako živimo svoje živote“, rekla je ona.

Borba protiv pokušaja gušenja slobode govora ujedno je i njen posao, piše The Free Press.

Sa 43 godine, upečatljiva i vešta na društvenim mrežama, ona se može opisati kao „zaštitno lice“ diplomatske politike Trampove administracije. Dobila je i nadimak „američka čuvarka slobode govora“.

U narednim mesecima, Senat će razmatrati njenu nominaciju za drugu funkciju – izvršnu direktorku američke Agencije za globalne medije, koja upravlja državnim medijima poput radija Glas Amerike.

To nije obično unapređenje: to bi bio jedan od najdirektnijih i najmoćnijih kanala za plasiranje Trampove medijske poruke evropskim građanima.

Dok se saveznici i kritičari pripremaju za ono što dolazi, jedno je jasno: Rodžers tek počinje.

U novom Strateškom planu javne diplomatije koji je ona kreirala prvi put se definiše „digitalna sloboda“ koja obuhvata slobodu govora na internetu kao spoljnopolitički cilj.

Strategija takođe povezuje podršku slobodi govora sa odbacivanjem političkog nasilja i izričito se protivi „politikama koje podstiču društvene tenzije“ u Evropi, uključujući „ilegalnu i masovnu migraciju“.

Sa stotinama miliona dolara na raspolaganju, pozicionirala se kao ključna osoba u kampanji američkog predsednika Donalda Trampa da „spasi Evropu“ od onoga što je Bela kuća nazvala „civilizacijskim brisanjem“, pisao je Politico.

Za Rodžersovu to znači podršku MAGA-pokretima protiv masovne migracije, napade na političke elite širom Evrope i vođenje otvorene kampanje protiv zakona koji regulišu govor na internetu.

„Nemačka, zloglasno, ima veoma malo Jevreja, a uvezla je varvarske horde silovatelja“, napisala je Rodžers u januaru na svom zvaničnom X nalogu.

Germany infamously retains very few Jews, yet imported barbarian rapist hordes (as an American, I’m allowed to call them that) under Merkel. Even today, Germany suppresses political opposition who point this out.

You guys will say this is because of “Jewish” NGO tentacles or… https://t.co/7ELrcgYVkf

— Under Secretary of State Sarah B. Rogers (@UnderSecPD) January 15, 2026

Rodžers je objasnila da je njen komentar o „hordama silovatelja“ bio namerno provokativan. Namera joj je bila da pokaže kako nemačka ograničenja slobode govora dovode do toga da su krajnje desničarski političari bili pod istragom jer su 2018. objavljivali o „varvarskim, grupnim silovateljima muslimanskih hordi“ imigranata. Ti političari nisu bili ni optuženi ni osuđeni.

„Kao Amerikanka, imam pravo da ih tako nazovem“, dodala je Rodžers u svojoj objavi na X-u.

Ali to nije bio izolovan ispad.

Objava je odražavala njen namerno zapaljiv stil i spremnost da osporava ono što ona smatra previše restriktivnim evropskim pravilima o govoru, za koja tvrdi da ugrožavaju američke tehnološke kompanije i demokratske tradicije kontinenta.

Za razliku od mnogih uloga u američkom Stejt departmentu, posao podsekretara za javnu diplomatiju nije prvenstveno razgovor sa ambasadorima ili zvaničnicima, već direktno obraćanje građanima drugih zemalja. Od stupanja na funkciju u oktobru prošle godine, Rodžers je svoju poruku direktno prenosila evropskoj publici, kroz govore i društvene mreže.

Njene intervencije često produbljuju podele koje mnogi Evropljani smatraju granicom između slobode govora i rasizma, te između nauke i teorija zavere.

„Primeri stvari koje sam videla da se opisuju kao netačne su stvari poput: ‘Mreže za vrbovanje i zlostavljanje dece u Engleskoj su pretežno pakistanske’. To je tačno“, rekla je Rodžers publici u Institutu za prosperitet, londonskom libertarijanskom istraživačkom centru, u decembru.

„Kovid vakcine ne sprečavaju u potpunosti prenos. To je tačno. Kovid je procureo iz laboratorije. CIA kaže da je to tačno. Postoje prosečne razlike u IQ-u između rasnih grupa. Mnogi naučnici kažu da je to tačno“.

Njeni stavovi su naišli na oštre kritike evropskih zvaničnika, koji upozoravaju da njen konfrontacioni stil može da udalji američke saveznike. Nelagodnost postoji i među američkim zvaničnicima i pojedinim pristalicama, kojima smeta njen napadni odnos prema Evropi.

Iako je postala polarizujuća figura, Rodžers je imala uobičajen rani profesionalni put: studije na elitnim univerzitetima (međunarodni odnosi na Dartmoutu, zatim Pravni fakultet Kolumbije), pa rad kao njujorška advokatica.

Tokom 2003. godine imala je prvo iskustvo u javnoj diplomatiji kao student i stipendista Nelsona Rokfelera u Birou za međunarodne informacione programe pri Stejt Departmentu, stoji na njihovom sajtu.

Takođe se navodi da je tokom 2024. godine vodila uspešnu žalbu pred Vrhovnim sudom SAD pozivajući se na Prvi amandman, u slučaju koji je osporavao „debanking“ — zatvaranje bankovnih računa osobama koje su politički ili ideološki nepoželjne od strane regulatora.

Jedna osoba u Ujedinjenom Kraljevstvu koja je poznaje opisala ju je kao tipičnog američkog „borbenog“ advokata: ratoborna, brza u govoru, duhovita i, ako ste na suprotnoj strani, neko ko „će da vas uništi“, napominje Politico.

Iako su i drugi u Trampovoj administraciji, poput potpredsednika Džej Di Vensa, oštri i direktni, stil Rodžersove je posebno pravnički i namerno agresivan.

„Dolazim iz sudnica gde se istina traži tako što svaka strana ima snažnog zastupnika“, rekla je Rodžers u intervjuu za Semafor.

„I osećam da moram da budem taj snažni zastupnik za slobodan internet – onaj kakav se nekada pamti, koji je doprinosio kulturi i ekonomiji – internet gde ljudi mogu da budu slobodni“.

Portparol Stejt departmenta Tomi Pigot hvali Rodžers navodeći da je u nekoliko meseci potpuno redefinisala javnu diplomatiju.

Njeni potezi u odbrani slobode govora pogađaju srž globalnog ‘industrijskog kompleksa cenzure’ – suprotstavljaju se protivnicima, izazivaju saveznike kada je potrebno i čine da američki glas bude glasniji i jasniji nego ikada“.

Od dolaska na funkciju, Rodžers je postala jedna od najkontroverznijih figura u transatlantskoj politici. Njene veze sa MAGA influenserom Čarlijem Kirkom, koji je ubijen 2025. (sa kojim je radila na slučaju slobode govora), pomogle su joj da dobije funkciju, tvrdi za Politico jedan američki zvaničnik.

Desničarski političari u Evropi su je dočekali kao saveznika u „kulturnim ratovima“, gde je sloboda govora centralna tema.

Tokom poseta Evropi, pojavila se na panelu sa savetnikom bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana, sastala se sa članom stranke britanskog desničara Najdžela Faraža i ugostila političara nemačkog AfD-a u Vašingtonu.

Tokom posete Irskoj, najavila je 500 miliona dolara američkog finansiranja za „digitalne slobode“, uključujući inicijative o privatnosti i tehnologiji verifikacije uzrasta. Takođe razmatra grantove za organizacije koje dele prioritete Trampove administracije.

Za neke u Evropi, ona je već heroj. Drugi je vide kao pretnju evropskim normama.