Trampov „Glas Amerike“: Američka podsekretarka koja će da „spasi Evropu“ od „civilizacijskog brisanja“

Sa stotinama miliona dolara na raspolaganju, pozicionirala se kao ključna osoba u kampanji američkog predsednika Donalda Trampa da „spasi Evropu“ od onoga što je Bela kuća nazvala „civilizacijskim brisanjem“, piše Politico.

Za Rodžersovu to znači podršku MAGA-pokretima protiv masovne migracije, napade na političke elite širom Evrope i vođenje otvorene kampanje protiv zakona koji regulišu govor na internetu — često u veoma direktnim, šokantnim terminima.

„Nemačka, zloglasno, ima veoma malo Jevreja, a uvezla je varvarske horde silovatelja“, napisala je Rodžers u januaru na svom zvaničnom X nalogu.

Rodžers je objasnila da je njen komentar o „hordama silovatelja“ bio namerno provokativan. Namera joj je bila da pokaže kako nemačka ograničenja slobode govora dovode do toga da su krajnje desničarski političari bili pod istragom jer su 2018. bjavljivali o „varvarskim, grupnim silovateljima muslimanskih hordi“ imigranata. Ti političari nisu bili ni optuženi ni osuđeni.

„Kao Amerikanka, imam pravo da ih tako nazovem“, dodala je Rodžers u svojoj objavi na X-u.

Ali to nije bio izolovan ispad.

Objava je odražavala njen namerno zapaljiv stil i spremnost da osporava ono što ona smatra previše restriktivnim evropskim pravilima o govoru, za koja tvrdi da ugrožavaju američke tehnološke kompanije i demokratske tradicije kontinenta.

Za razliku od mnogih uloga u američkom Stejt departmentu, posao podsekretara za javnu diplomatiju nije prvenstveno razgovor sa ambasadorima ili zvaničnicima, već direktno obraćanje građanima drugih zemalja. Od stupanja na funkciju u oktobru, Rodžers je svoju poruku direktno prenosila evropskoj publici, kroz govore i društvene mreže.

Njene intervencije često produbljuju podele koje mnogi Evropljani smatraju granicom između slobode govora i rasizma, te između nauke i teorija zavere.

„Primeri stvari koje sam videla da se opisuju kao netačne su stvari poput: ‘Mreže za vrbovanje i zlostavljanje dece u Engleskoj su pretežno pakistanske’. To je tačno“, rekla je Rodžers publici u Institutu za prosperitet, londonskom libertarijanskom istraživačkom centru, u decembru.

„Kovid vakcine ne sprečavaju u potpunosti prenos. Pogodite šta? To je tačno. Kovid je procurio iz laboratorije. CIA kaže da je to tačno. Postoje prosečne razlike u IQ-u između rasnih grupa. Mnogi naučnici kažu da je to tačno“.

Njeni stavovi su naišli na oštre kritike evropskih zvaničnika, koji upozoravaju da njen konfrontacioni stil može da udalji američke saveznike. Nelagodnost postoji i među američkim zvaničnicima i pojedinim pristalicama, kojima smeta njen napadni odnos prema Evropi.

Ipak, Tramp deluje kao da je podržava. Nedavno ju je nominovao da vodi agenciju koja nadgleda državno finansirani međunarodni emiter Glas Amerike – funkciju koju bi obavljala paralelno sa sadašnjom.

To nije samo obična promocija: to bi bio jedan od najdirektnijih i najmoćnijih kanala za plasiranje Trampove medijske poruke evropskim građanima.

Dok se saveznici i kritičari pripremaju za ono što dolazi, jedno je jasno: Rodžers tek počinje.

Iako je postala polarizujuća figura, Rodžers je imala uobičajen rani profesionalni put: studije na elitnim univerzitetima (međunarodni odnosi na Dartmoutu, zatim Pravni fakultet Kolumbije), pa rad kao njujorška advokatica.

Kasnije je postala partner u firmi i dobila visoko profilisan slučaj slobode govora za Nacionalnu asocijaciju za oružje (NRA), braneći je od regulatora u Njujorku koji su pokušali da pritisnu banke da prekinu odnose sa organizacijom.

Jedna osoba u Ujedinjenom Kraljevstvu koja je poznaje opisala ju je kao tipičnog američkog „borbenog“ advokata: ratoborna, brza u govoru, duhovita i, ako ste na suprotnoj strani, neko ko „će da vas uništi“.

Iako su i drugi u Trampovoj administraciji, poput potpredsednika Džej Di Vensa, oštri i direktni, stil Rpdžersove je posebno pravnički i namerno agresivan.

„Dolazim iz sudnica gde se istina traži tako što svaka strana ima snažnog zastupnika“, rekla je Rodžers u intervjuu za Semafor. „I osećam da moram da budem taj snažni zastupnik za slobodan internet – onaj kakav se nekada pamti, koji je doprinosio kulturi i ekonomiji – internet gde ljudi mogu da budu slobodni“.

Rodžers je pristala na intervju za ovaj članak, ali je nakon odlaganja razgovora Stejt department otkazao intervju i saopštio da će odgovarati samo pisanim putem. Nekoliko dana kasnije, i to je otkazano bez objašnjenja.

Portparol Stejt departmenta Tomi Pigot je zatim poručio: „Sara Rodžers je u nekoliko meseci potpuno redefinisala javnu diplomatiju. Njeni hrabri potezi u odbrani slobode govora pogađaju srž globalnog ‘industrijskog kompleksa cenzure’ – suprotstavljaju se protivnicima, izazivaju saveznike kada je potrebno i čine da američki glas bude glasniji i jasniji nego ikada“.

Od dolaska na funkciju, Rodžers je postala jedna od najkontroverznijih figura u transatlantskoj politici. Njene veze sa MAGA influenserom Čarlijem Kirkom, koji je ubijen 2025. (sa kojim je radila na slučaju slobode govora), pomogle su joj da dobije funkciju, prema jednom američkom zvaničniku.

U Evropi, desničarski političari su je dočekali kao saveznika u „kulturnim ratovima“, gde je sloboda govora centralna tema.

Tokom poseta Evropi, pojavila se na panelu sa savetnikom mađarskog premijera Viktora Orbana, sastala se sa članom stranke Najdžela Faraža i ugostila političara AfD-a u Vašingtonu.

Tokom posete Irskoj, najavila je 500 miliona dolara američkog finansiranja za „digitalne slobode“, uključujući inicijative o privatnosti i tehnologiji verifikacije uzrasta. Takođe razmatra grantove za organizacije koje dele prioritete Trampove administracije.

Za neke u Evropi, ona je već heroj. Drugi je vide kao pretnju evropskim normama.