Kako je pandemija promenila digitalni život: Onlajn svet postao opasniji za decu

U istraživanju „Deca Evrope na internetu“ nekoliko međunarodnih organizacija, ispitanici starosti od devet do 17 provode u proseku su provodili više od tri sata dnevno onlajn.

– Više od petine učenika, prema sopstvenim izjavama, vikendom provodi na internetu i do sedam sati dnevno, dok dve trećine njih provodi između četiri i sedam sati, piše u pomenutom istraživanju.

Ovo su rezultati koji su dobijeni pre pandemije. Od dolaska novog korona virusa, zatvaranja, prelaska na onlajn školovanje dece i rad od kuće roditelja, ovi brojevi mogli su samo da porastu. U kolikoj meri teško je reći, jer nijedno istraživanje nije urađeno. Međutim, sami roditelji kažu da su sve prethodne kočnice nestale.

– Cela situacija, uz posao, rad od kuće, granice su prosto popustile. I bila je ljuta borba da se vratimo u okvire koje smo ranije postavili, kaže Ivana.

Učestalo vršačko nasilje

Duže vreme na internetu donelo je bar dva izazova – otvorilo je prostor za preteranu upotrebu, ali i povećalo mogućnost da deca budu izložena svim opasnostima koja su povezana sa digitalnim svetom.

Već polovinom 2020. godine Europol je upozorio da je sa dolaskom novog virusa i periodima zaključavanja izuzetno poraslo seksualno zlostavljanje dece na internetu. Tokom prethodne dve godine narasle su i druge opasnosti koje su i pre postojale.

Pri Ministarstvu trgovine već nekoliko godina postoji Nacionalni kontakt centra za bezbednost dece na internetu, a Emina Beković, edukatorka ovog centra, objašnjava da su u periodu tokom pandemije preterana upotreba interneta i učestalije vršnjačko nasilje izdvojili kao problemi. .

– Prekomerna upotreba interneta i zavisnost od video igrica postali su veliki problem roditeljima koji nas kontaktiraju i traže savet kako da odvoje mališane od telefona ili kompjutera, na koji način da im ograniče neprimeren sadržaj, kako da ih kontrolišu i prate njihove onlajn aktivnosti, objašnjava Beković. Ona dodajte da je tokom pandemije bilo više nego obično prijava vršnjačkog nasilja putem interneta koje su prosleđene Ministarstvu prosvete i sve su kako kaže ili rešene ili u procesu obrade.

Lažni profili i fotografije

– Povećao se i broj prijava koje se odnose na zloupotrebu fotografija, lažnih profila, jer je konzumiranje društvenih mreža u konstantnom porastu, što je posledica nepoštovanja pravila koje čine i dece i roditelji, da deca ispod 13 godina ne bi trebala da imaju profile, navodi sagovornica Danasa, podsećajući da je pre pandemije Srbija bila na prvom mestu u Evropi po upotrebi društvenih mreža među decom (86 odsto njih koristilo je društvene mreže).

Govoreći tokom ovogodišnjeg obeležavanja Dana bezbednog interneta, direktorka Unicefa u Srbiji Dejana Kostadinova kazala je da se mora napraviti balans između prava deteta da bude informisano, da se izrazi i mehanizama da internet bude bezbedan.

Roditelji često tumaraju u mraku pokušavajući da pronađu načine da uspostave ovakav balans – od razgovora sa decom o opasnostima na internetu preko biranja opcije „roditeljska kontrola“, do direktnih zabrana.

Ivana Slankamenac kaže da ona i njen suprug ne uvode zabrane šta sme a šta ne sme da se gleda, ali da im je važno da kažu svoje mišljenje o određenim sadržajima. Kontrola ipak postoji u vidu nadzora. A kako nije moguće ispratiti sve što deca rade na internetu, ima i straha.

– Ono što me najviše brine jeste mogućnost da nalete na sadržaje koje zapravo ne mogu da razumeju. Druga briga je da će preko društvenih mreža započeti komunikaciju koja bi mogla da vodi nekoj zloupotrebi, kaže Ivana.

Opasne igre i izazovi

Ines Cerović iz Unicefa u Srbiji veruje da digitalni svet treba uvek posmatrati sa dve strane – kao priliku, ali i kao izazov. Izazov je u tom pogledu kako kaže da „svedočimo sve većem broju slučajeva u kojima je internet nebezbedno okruženje“.

– To su pre svega slučajevi nasilja koje može imati različite oblike, kao što su uvredljive poruke, fotografije i video materijali, provociranje, ali i najteži slučajevi kao što su seksualno iskorišćavanje i zlostavljanje ili tzv. „igre izazova“, kojima se deci zadaju štetni zadaci i koje mogu biti naročito opasne po bezbednost, kaže Cerović.

Ona ističe i da je veliki problem generacijski jaz „koji se sastoji u tome što odrasli, roditelji ili nastavnici često nisu svesni rizika kojima su deca izložena u onlajn svetu i nemaju dovoljno informacija o tome na koji način ih mogu podržati, kako ih zaštititi i kome mogu da se obrate u slučaju izloženosti nasilju“.

– Zato je veoma važno da se digitalna bezbednost integriše i u postojeće obrazovne programe koji pomažu deci da bezbedno koriste internet, zaključuje Cerović.

Dok se to ne desi deca i mladi mogu preko telefona ili četa dobiti savetovanje za problem sa kojim se suočavaju kroz Nacionalnu dečiju liniju – NADEL ili pozivanjem Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu. Takođe postoje i načini na koji sami roditelji mogu da poboljšaju svoju komunikaciju sa decom o onlajn okruženju na sajtu www.pametnoibezbedno.rs

Inese Cerović objašnjava da je čet savetovanje NADEL-A dostupno preko sajta: 116111.rs svakog dana od 18 do 22 h, a poziv je besplatan na broj 116111 u bilo koje doba, kao i uvek, 24 sata na dan.

-Ova usluga omogućava deci i mladima da dobiju savetodavnu podršku na besplatan, bezbedan, poverljiv i anoniman način, da prijave nasilje i razgovaraju o drugim problemima sa kojima se susreću, kaže Cerović.

Emina Beković dodaje da Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, koji je dostupan na broj telefona 19833, mogu pozvati svi građani i dobiti informacije kako bezbedno i pravilno koristiti internet ali i prijaviti neprikladan i štetan sadržaj…

-Do sada, Centar je imao preko 20.000 poziva, 7.000 mejlova i preko 100 poruka na Fejsbuku i Instagramu građana i dece“, kaže Beković. Ona podseća i da je centar do sada na polju edukacije održao 450 prezentacija kojima je prisustvovalo 16.185 učenika i 5.229 roditelja