Kako klimatske promene mogu da utiču na buduće pandemije? 1Foto: Pixabay/Geralt

Klimatske promene, kako tvrdi više istraživača u intervjuima za različite svetske medije, verovatno nisu direktno uticale na njegovo širenje, ali sa druge strane u budućnosti bi upravo zbog klimatskih promena moglo da bude sličnih pandemija.

Covid-19, bolest koju izaziva nov virus je po svom poreklu zoonoza, što znači da je patogen na čoveka prešao sa životinje, a najveći broj pandemija u prethodnih 100 godina nastao je upravo na ovakav način.

Prema izveštaju Američkog centra za kontrolu bolesti i prevenciju, tri od četiri novonastale bolesti potiču od životinja. Na prelazak štetnih mikroorganizama sa jednih na druge vrste mogu uticati promene u temperaturi, ekstremni događaji poput suša i poplava, ali i ponašanje čoveka, a na to upozoravaju istraživači već duži niz godina, piše Jovana Nikolić za portal Klima101.rs.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije o klimi i infektivnim bolestima, klimatske promene mogu imati širok spektar uticaja na pojavu zaraznih bolesti kod ljudi.

Najčešće se u tom svetlu govori o vektorskim bolestima, kao što je na primer malarija, koje prenose insekti, ali promene u okruženju mogu dovesti i do širenja drugih patogena.

Kako klimatske promene povećavaju šansu da virus pređe sa životinje na čoveka?

Izmenjeni uslovi u životinjskim staništima, kao što su promene u temperaturi i količini padavina mogu uticati na to koliko je životinjama dostupna hrana, pa i na njihove migracije. Ukoliko one počnu da napuštaju svoja prirodna staništa i na primer posećuju njive, dolaziće sve više u kontakt sa ljudma koji će se tako suočiti sa mikroorganizmima na koje njihovo telo nije naviklo. Osim toga, poznato je i da čovek sam zalazi u staništa životinja kako bi krčio šumu.

Kako klimatske promene mogu da utiču na buduće pandemije? 2
Foto: Pixabay/Coltsfan

Istraživanja iz više oblasti pokazuju da će zagrevanjem naša planeta postati drugačije mesto za život i to ne samo po pitanju prirodnih uslova, već će dovesti i do socijalnih sukoba, nestabilnosti, siromaštva i migracija stanovništva. Sve ovo može uticati ne samo na širenje patogena direktno, već i na slabljenje zdravstvenog sistema.

U mnogim delovima sveta, klimatske promene već otežavaju procese proizvodnje hrane, a u budućnosti bi to mogao da bude još češći slučaj, pa istraživači koji upozoravaju na opasnost od zoonoza kažu da bi ljudi u takvim uslovima mogli češće za ishranu da koriste divlje životinje.

Divlje životinje mogu biti pravi rezervoari mirkoorganizama koji za njih same nisu štetni, ali kod čoveka uzrokuju bolesti.

Za epidemiju ebole u Gabonu 1996. godine još uvek ne postoji tačna retrospektiva, ali postoji pretpostavka da je do nje dovelo to što su se ljudi hranili mesom šimpanze.

Sa druge strane, za epidemiju iste bolesti 2007. u zapadnoj Africi može biti uzrok konzumiranje slepih miševa.

Klimatske promene su direktnije uticale 1999. i 2000. godine na pojavu hantavirusnog plućnog sindroma u Panami. Reč je takođe o zoonozi, a virus koji uzorkuje bolest koja može biti smrtonosna prenose glodari. Pretpostavlja se da je u tom trenutku bolest buknula zato što su padavine bile dva do tri puta intenzivnije nego što je to ubičajeno.

Velika količina padavina je dovela do toga da glodari na raspolaganju imaju više hrane zbog čega se njihov broj naglo povećao što je dovelo do više bliskog kontakta sa ljudima.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.