Tokom sovjetskih godina Kalmici su trpeli nezvaničnu zabranu da se oporave od patnje pretrpljene tokom sibirskih godina. Ova zabrana je introjektovana, poput kazne, kao osećaj krivice, i još uvek živi u Kalmicima. Oslobodiće je se možda nove generacije, ako kulturno i istorijsko ravnanje koje donosi neoliberalna globalizacija, a koje poništava prošlost u korist večne sadašnjosti i lažnog materijalnog blagostanja, to dozvoli.

Već nekoliko godina lokalna vlada Kalmikije i vlada u Kremlju finansijski pomažu preduzeća i male preduzetnike koji žele da se bave stočarstvom i modernizuju najstariju ekonomsku tradiciju ovog regiona – uzgoj stoke. Cilj im je da smanje iseljavanje. U Elisti i drugim gradovima republike ekonomija praktično ne postoji i bez subvencija iz Moskve Kalmikija ne bi imala mogućnost da preživi. U centralnoj biblioteci Univerziteta u Elisti, za radnim stolom sedi Valerij Nikolajevič, profesor filozofije, stručnjak za budizam i istoriju Kalmika. Uvek nasmejan, ljubazan i pažljiv, Valerij je posvetio ceo svoj život istraživanju identiteta sopstvenog naroda. Smatra da bi podržavanje malih uzgajivača bio mudar potez kao i da bi iskustvo Kalmika moglo značajnije pomoći u rešavanju promena i problema koje donosi globalizacija, u Rusiji ali i u svetu: „Ja sam Rus, Kalmik, budista i u isto vreme govorim jedan od mongolskih jezika“, kaže sa primetnim ponosom Valerij. „Jedan slojevit identitet koji ne podrazumeva kontradikcije. Moguće je imati više identiteta u isto vreme.“ I budistička filozofija može mnogo pomoći da se shvati savremeni svet. Zapad je opsednut idejom napretka i zamišljanjem pravolinijskog toka vremena: „Nomadska kultura koja se godinama nepravedno smatra inferiornom u odnosu na kulturu trajnog nastanjivanja jednog mesta, pretpostavlja ideju kruženja. Horizont koji zatvara stepu je okrugao, godišnja doba su ciklična; štaviše jurta, kalmička tradicionalna kuća, ima sferični oblik“. U kalmičkoj kulturi istovremeno žive prošlost, sadašnjost i budućnost. Ne može se pobeći od onoga što je bilo, ne može se očekivati bolja budućnost ako su sadašnjost opustošili i uništili političari koji ne vode računa o problemima ljudske egzistencije i pitanjima okoline. U kruženje vremena ulaze sve žive vrste, među njima nema hijerarhije. Kalmici su oduvek poštovali stepu i njena živa bića, sa svešću o recipročnoj međuzavisnosti. „Kalmikija ima mnogo da pruži ljudskom rodu; nalazi se tačno između istoka i zapada, komunicira sa Kinom i Rusijom a smeštena je u Evropi“. Valerij je u pravu. Ako se svet želi izvući iz živog blata u kom se nalazi, mora pokušati da krene novim putem i izađe iz zamke dominantnih ideologija, kao što je materijalno blagostanje, beskonačni ekonomski rast i pogrešno mišljenje da je ljudsko biće u centru univerzuma i da mu planeta pripada.