Zoran MišićAnksioznost, depresivnost, problemi sa spavanjem, gubitak kognitivnih sposobnosti – samo su neki od simptoma i psihičkih smetnji kod ljudi koji su preležali kovid 19.
Uočavajući sve prisutniji problem u kragujevačkom Domu zdravlja je od 3. novembra otvoreno Postkovid savetovalište za mentalno zdravlje, prvo takvog tipa u Srbiji. Ono funkcioniše u okviru već postojećeg Savetovališta za mentalno zdravlje u zgradi ATD kragujevačkog Doma zdravlja na Bubnju i radiće svake druge srede od 7 do 14 sati.
Dok ulazimo u Savetovalište na razgovor iz ordinacije izlazi mlada devojka, skoro devojčica, ispostaviće se baš zbog zakazivanja termina, jer ima izražene psihičke smetnje posle preležane korone.
– Ideja je da u početku radimo svake druge srede, da bi vidli odziv pacijenata. Savetovalište smo pokrenuli zato što smo primetili u svakodnevnom radu da veliki broj naših pacijenata koji dolaze na pregled kod psihijatara ima psihičke smetnje nakon preležanog kovida. Konkretno, samo u mojoj ordicaciji, na dnevnom nivou svaki drugi ili treći pacijent koji ima mentalne smetnje „prijavljuje” da je preležao koronu, kaže doktorka Suzana Perović, neuropsihijatar i šef Savetovilišta za mentalno zdravlje kragujevačkog Doma zdravlja.
Po njoj, oni koji su imali mentalne smetnje pre korone, sada su im pogoršane a pojavljuju se i novi pacijenti čiji su psihički problemi izazvani baš preležanim kovidom.
– Postkovid savetovalište je namenjeno svima njima, bilo da su i ranije bili naši pacijenti pa su im smetnje povećane ili izraženije posle preležane korone, onih koji imaju mentalne tegobe po prvi put nakon što su ozdravili od kovida, a tu su i oni ljudi koji su izgubli nekog bliskog od korona virusa, navodi ona.
Dr Perović dodaje da u savetovalištu rade svaki dan sa postkovid pacijentima ali da su „odvojili jedan dan posebno samo za njih” i na taj način motivisali ljude koji će da prepoznaju da li imaju tegobe i ostavili im prostor da se jave, a ne da sede kući prepušteni sami sebi.
U Postkovid savetovalištu su uradili upitnike sa testovima na depresivnost, anksioznost, poremećaj spavanja i kvaltet života…
– Naš cilj je da sa kovid upitnicima „uđemo” u narod i na taj način pronađemo one ljude koji kod sebe još uvek nisu prepoznali potrebu da trebaju da dođu kod nas. Upitnici su anonimni, ali sa telefonskim kontaktom (i obaveznom saglašnošću upitanog) a posle njihovog pregledanja reagujemo na svako „iskakanje” na skali ansioznosti ili depresivnosti i kontaktiramo tu osobu, objašnjava dokorka Perović.
Ona napominje da je samo u Kragujevcu koronu imalo 44 hiljade ljudi (četvrtina ukupne populacije), i iako prevalenca još uvek nije odrađena, očekuju po svim statistikama, minimum nekoliko hiljada pacijenata sa psihičkim tegobama u postkovid periodu.
– Mi moramo da pronađemo te ljude, jer ako država i zdravstveni sistem ne reaguju preventivno, u njihovom slučaju oni će kroz godine koje dolaze da postanu nefunkcionalni članovi društva i zajednice. Biće ugroženi ne samo oni, već i njihove porodice, kolektivi u kojima rade, i okruženje u kom žive, ističe naša sagovornica podsećajući da su se „posle svih velikih katastrofa koje su se dešavale psihičke posledice osećale decenijama”.
– Mnogo ljudi ima ozbiljan problem sa poremećajem spavanja i noćnim morama posle preležane korone. Iskreno naša struka nije očekivala toliki broj pacijenata sa ovakvim problemom. Ljudi nisu ni svesni koliko je veliki je broj onih koji ne mogu da spavaju, naglašava ona.
Kao potvrda njenih reči, dok završavao razgovor u Savetovalište dolazi žena da pita za supruga koji već mesec dana po preležanoj koroni ima noćne more i ne može da spava. Zakazuju mu pregled odmah, za sutra, jer to je slučaj koji ne može da sačeka onu drugu sredu.
Učestala zloupotreba lekova
Nakon oporavka od kovida 19 registrovano je više od 200 postkovid psihičkih simptoma. Najčešći su već navedeni nedostatak sna, kognitivna disfunkcija, depresija, ansioznost, a po doktorki Perović, iako nije klasičan postkovid sindrom, pristutna je zloupotreba supstanci, narodskim jezikom rečeno „ljudi piju šta stignu od lekova samo da bi se smirili”.
U svetu nije ništa bolje
Dr Perović se poziva i na statistike na osnovu iskustva radova objavljenih u „Lanset psihijatriji” („The Lancet” najčuveniji naučni časopis u svetu iz oblasti medicine) po kojima svaka treća osoba nakon šest meseci posle preležane bolesti ima psihičke smetnje, odnosno svaka peta tri meseca posle korone.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
