Proplanci se šarene od poljskog cveća, a put, beo i krivudav, dovodi nas do table na kojoj piše: Lihtenštajn.

Dakle, stigli smo u još jednu od ‘liliputanac’ država.

Ova, koja je takođe locirana u srednjoj Evropi, razlikuje se od drugih po tome što leži u podnožju planinskih venaca Alpa i što nema izlaz na more. Lihtenštajn se graniči sa Švajcarskom sa zapadne strane, i Austrijom sa istočne. Zbog izuzetno dobrih terena veoma je privlačan i popularan za ljubitelje zimskih sportova, tako da ima izuzetno razvijen, i ovde veoma popularan, skijaški turizam.

Glavni grad se zove Vaduz. Ima 5.000 stanovnika; ime je dobio od reči ‘valduč’ što znači Dolina Nemaca. Ono što ovu minijaturnu zemlju čini poznatom i posebno privlačnom – jeste poreski raj! Sa maksimalnom stopom od 18 odsto (u Evropi taj procenat iznosi 30 odsto). Sa krajnje pojednostavljenim postupkom u administraciji – privlači veliki broj poslovnih ljudi iz celog sveta.

Uprkos maloj teritoriji i ograničenim prirodnim resursima, ova državica je danas jedna od retkih zemalja u svetu koja ima – veći broj registrovanih preduzeća od broja stanovnika. Svakog posetioca impresionira još jedan podatak.

U Lihtenštajnu čak – 75 hiljada stranih kompanija ima svoje predstavništvo. Ništa ne mari ukoliko su neka od njih veličine poštanskog sandučeta – važno je imati ga u Lihtenštajnu! Uprkos površini od samo 160 kilometara kvadratnih, Lihtenštajn nije mnogo urbanizovan (kao prenaseljeni Monako ili Andora) tako da ukupan broj stanovnika iznosi samo 33.987.

Međutim, putujući ovom državicom zapažam mnogo praznog prostora sa poljanama i brežuljcima iza kojih se pojavi poneka zaravan, sa samo nekoliko kuća u nizu, a potom opet – ‘prazan hod’! Lokalni vodič – Lihtenštanka, frau Helge, tvrdi da se cela njena zemlja može obići za – pola sata.

To je bilo logično; prvo smo saznali da je dužina granične linije samo 75 kilometara – 41 kilometar sa Švajcarskom i 34 kilometra sa Austrijom. Treba spomenuti da pored 140 kilometara putne mreže postoji i železnička pruga dugačka 9,5 kilometara koja povezuje Lihtenštajn sa gradovima susednih država.

Dinastija Lihtenštajn (u prevodu svetao kamen) po kojoj je kneževina dobila ime – došla je na ove prostore iz dalekog dvorca Lihtenštajn u Donjoj Austriji. Taj dvorac je bio u posedu dinastije od 1140. godine. U 13. veku su izgubili vlasništvo nad njim, ali su ga povratili 1807. za vreme vladavine Napoleona.

Tokom dalje vladavine dinastija je sticala posede u Moravskoj, Šleskoj, Donjoj Austriji, i Švajcarskoj. No, većina tih poseda je bila pod feudalnom vlašću drugih plemićkih porodica naročito porodice čuvene dinastije Habzburg.

Konačno, 23. januara 1719. nemački car Karlo VI proglasio je Lihtenštajn – kneževinom nazvavši je po imenu Antona Florijana od Lihtenštajna (tek tada su se stekli uslovi za samostalnost kneževine).