Milena Pavlović Barili - neprimećena sve do smrti 1Foto: Wikipedia/Carl von Vechten

U Srbiji je i pored svog bogatog stvaralaštva, cenjenog u čitavoj Evropi, a posle i u Americi, veoma dugo ostala neprimećena.

Milena je rođena 1909. u Požarevcu, rodnom gradu svoje majke, Danice Pavlović Barili, koja je Mileninog oca upoznala na studijama slikarstva u Minhenu.

Bruno Barili bio je poznati italijanski kompozitor, muzički kritičar i pesnik. Porodica Barili dala je veliki broj muzičara, pesnika i slikara.

Milena je od početka pokazivala interesovanje za umetnost, a usled svog srpsko-italijanskog porekla već u ranom detinjstvu je govorila oba jezika.

Slikarstvo je studirala u Beogradu i Minhenu. U svojoj akademskoj karijeri izborila sa svim preprekama koje su se nalazile pred jednom ženom tog vremena i uživala veliko poštovanje svojih profesora.

I pored toga, osećala se sputanom u minhenskim akademskim krugovima koje je nazvala „reakcionarnim“ zbog čega i napušta Minhen i odlazi u Pariz. Na njen rad uticali su veliki umetnički centri, Pariz, London i Rim.

I pored opštepriznatog talenta i formalnog obrazovanja koje je posedovala, Milena Pavlović Barili nije imala stalne prihode, a posle smrti oca njene majke našla se u teškom ekonomskom stanju.

Ona se vraća u Požarevac, ali ne uspeva da pronađe zaposlenje nigde u okolini. Nije imala podršku države, te je ovo izdvaja od mnogih umetnika tog vremena.

Čitavog života patila je od bolesti srca, što je bio i uzrok njene prerane smrti. Lečenje je bio veliki ekonomski trošak koji je pratio kroz sve ekonomske teškoće u kojima se nalazila.

Najveća podrška joj je bila majka, što pokazuje i veliki broj portreta koje je ostavila iza sebe.

Njen slikarski stil se tokom godina menjao. Radovi koji su odisali senzibilitetom i mekoćom izraza, vremenom su dobili strogo linearnu strukturu. Dodajući renesansne elemente njen stil prerasta u ikonografski.

Takav razvojni put u njenom stvaralaštvu zaslužan je što se njena dela nalaze na međi realnosti i sna. Uticaj perioda renesanse kombinovala je u svojim radovima sa strogom antičkom preciznošću čime je postizala izuzetnu dinamičnost.

Period koji je provela u Americi ostavio je trag u njenom stvaralaštvu, te se nostalgija za rodnim krajem koju je tada osećala može primetiti i u njenim radovima. U delima iz tog vremena povremeno je koristila religijske motive.

I pored toga, u Srbiji dugo nije bila prihvaćena. Njenim delima je zameran nedostatak patriotizma, a njoj samoj što živi u inostranstvu.

Zbog života u inostranstvu, Milena Pavlović Barili izdvaja se od svih jugoslovenskih slikara tog vremena koji su u vreme njenog stvaranja bili pod jakim uticajem Pariske škole.

„Najlepši zalazak sunca je u našoj bašti u Požarevcu. Ljudi misle da sam ja samo u prohujalim vremenima tražila obrasce za moje slike, a one su se pojavile iz zaleđenosti mog detinjstva za trave, oblake, ptice, leptire, za naša polja i šumarke“, napisala je slikarka u jednom pismu upućenom majci.

Uzor joj bio slikar De Kiriko, zbog čega je ostavljala delove platna na svojim radovima neoslikanim. Glavni motivi su bili ženski setni likovi, antički stubovi, Venere bez ruku, biste i kasnije simboli nadrealizma, čiji je i bila predstavnik. Često je slikala i samu sebe, a njen ljupki izgled imao je uticaj i na njena druga dela.

U danima zasićenosti slikarstvom kada je umetnicu obuzimao osećaj nostalgije za domovinom, pisala je poeziju. Napisala je 60 pesama. Pisala je na španskom, italijanskom, francuskom i srpskom jeziku.

Slično kao u slikarskim radovima i njena poezija bila je obeležena setom i usamljenošću. Njene pesme su prvi put objavljene kao zbirka tek 1988. godine, a tom prilikom su prvi put prevedene i pesme sa španskog jezika.

U Americi je radila i za modni časopis Vog i mnoge druge, za čiji je komercijalni dizajn bila zaslužna.

U Njujorku je upoznala svog budućeg muža, tu se nastanila, imala izložbe i mnogobrojnim Amerikancima slikala portrete po porudžbini.

Sa svojim izabranikom uselila se u novi stan, ekonomske teškoće postale su prošlost za nju i nadala se ponovnom susretu sa roditeljima, kako se Drugi svetski rat u Evropi privodio kraju.

Tu je međutim, 1945. godine u bračnoj postelji, dočekala iznenadnu smrt u tridesetšestoj godini života izazvanu srčanim udarom, delom uzrokovanim i nesrećnim događajem od nekoliko meseci ranije, kad je pala sa konja na jednom izletu, zbog čega je provela nekoliko meseci u gipsu.

Njeno telo je kremirano, a urna je položena u zajedničku porodičnu grobnicu u Rimu.

Nakon smrti Milena Pavlović Barili, njena majka je poklonila njihovu porodičnu kuću državi Srbiji, u kojoj je 1962. godine otvorena Galerija Marije Pavlović Barili koja i danas radi.

Posetioci prilikom posete njenoj kući mogu videti njene slike i upoznati ovu nesvakidašnju ženu, slikarku i pesnikinju koja je obeležila međuratnu evropsku umetničku scenu.

Milena Pavlović Barili naslikala je više od 300 radova koji se mogu videti, osim u njenoj porodičnoj kući u Požarevcu i u Narodnom muzeju u Beogradu i u Rimu.

U Srbiji je kao umetnica bila primećena tek nakon svoje smrti po otvaranju izložbe u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu pedesetih godina dvadesetog veka.

Danas njeno ime nose mnogobrojne ulice u Srbiji, a u Beogradu je otvorena i osnovna škola sa njenim imenom.

close
Milena Pavlović Barili - neprimećena sve do smrti 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.