Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Mali žurnal 2. decembra 1911. godine preneo je jednu zanimljivu i tužnu priču.
„Prođe i ta ljuta zima, prestaše oni hladni vetrovi, nestade ciče i mrava.
Sunce opet pušta svoje tople zrake, kojima oživljava ovu gotovo zamrznutu prirodu.
Pogeldaj ono veselo drveće, koje se sa šarenim pupoljcima i zelenim liščicama okitilo! Kako je ono tužno izgledalo, kada su oni ljuti mrazevi i hučne olujine gledale da mu prekrate dalji život.
Eno, ono je sada veselo, stoji kao pobedilac svemu tome…
Pa i ti dođe, drago proleće! Dođe da oživiš ona brda i polja koja sada izgledaju tako čarobna tvojim dekoracijama.
O, ala si čarobno! Ala si ljupko, proleće!
Ja i moja draga odavno smo te željno očekivali. Očekivali smo tvoje prve cvetove plavih ljubičica i drugog mirisnog cveća, da po onim talasastim brežuljcima kao i lane jedno pored drugog uživamo.
O, sećam se, sećam još prošlog proleća, kako bejah srećan, kada sam pored nje brao one plave listiće ljubičica. Sećam se onih njezinih pogleda, koji su me opijali.
Sećam se onih naših slatkih poljubaca. Sećam se još sećam i onog njenog tepanja, kada sam na mekoj zelenoj travi, pod udarima mesečevih zrakova, zanesen ljubavlju, ležao, a ona kroz nemu tišinu proletnje večeri pevaše mi divne pesme, čiji se milozvučni tonovi razlegahu daleko – daleko u noć, tepajući mi kao majka nevinašcetu. Da, tada sam bio srećan…
Ona me opet zove. Zove me da beremo ljubičice na ovom istom mestu kao i lane. Ja sam joj obećao, ona će me čekati.
Išao sam neveseo, i ako sam se trudio da budem raspoložen. Noge su me jedva držale. Vazduh je tako za moje grudi bio težak. Imao sam češće nesvesticu, bio sam bolestan.
Išao sam preko polja i šumica, slušajući svuda pesmu i svirku veselih parova. Svako sam drvo poznavao, svaki cvetak kao da mi govoraše: Zbogom! Mi se više nećemo videti…
Jedva tamo pod onim istim borom, spazih nju, gde lutaše pogledima tražeći me. Čim me spazi, pođe mi u susret vesela sa spuštenim vlasima kose preko onih njezinih garavih očiju. Izgledaše kao da je međ vilama odgajana.
Kada je spazih srce poče jače udaratai, postade veselije. Ah! Ta ja sam opet bio srećan kao i lane.
Ali ona me čudnovato gledaše. Ona više nije bila vesela. Od onih veselih njezinih pogleda, koje sam željno očekivao, stvoriše se tužni, koji me još više rastužiše. Ona baci onu kitu cveća, koju beše nabrala, pada mi na grudi i dugo i dugo plakaše…
O Bože, šta joj je!? Šta ti je? Reci mi…
Ona je još dugo plakala u naručju mome. Misli me obuzeše. Što plače? Da li je što nisam veseo kao lane? Ili je videla moje bolesne grudi? Čula je udarce srca moga kako su malaksali?… Ili šta?
Pogledam je. Sada mi je izgledala lepše nego ikada. Njena smeđa kosa opkoljavala je njeno belo čelo i padaše preko vrata kao svilene vlasi. Njen veličanstveni vitki punački stas, činio ju je božanstvenom. Ali ono što je ovog trenutka bilo na njoj najdivnije, to su bile njene uplakane oči, iz kojih je pogled prodirao do dna srca.
Ah, kako sam strasno i slatko ljubio ono čelo belo, one umršene vlasi kose njene, one rumene usne, one uplakane oči njene. Ja ne znam, ali sam dugo i dugo ljubio, kada je zamolih da ustane. Ona je ćutala. Zatim podiže glavu i dugo me je gledala. Jedan duboki uzdah otrže se iz onih punačkih nežnih njezinih grudi, kada uze moju ruku, podiže svoje uplakae oči ka nebu i tiho prošaputa: Bože!… Bože!..
Ja sam je razumeo. Videla je ona bolest moju, bolesne grudi moje…
Ja osetih kako mi je teško. Noge me izdadoše, glava klonu i ja sam bio pored njezinih nogu. Ja sam samo još osećao vrele usne njene kako su pale na lice moje… čuh njeno tiho jecanje.“
D. S. K. – Drenovac 1911. godina
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1911. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
