U Beču ukradena lobanja kneza Aleksandra Karađorđevića

Tim marodersko varvarskim činom, donekle je pokvarena zbirka posmrtnih ostataka srpskih vladara u Austrougarskoj monarhiji.

„Telo počivšeg srpskog knjaza Aleksandra Karađorđevića boravilo je poduže večni sanak u bečkom starome groblju, koje se napušta i zapušta. I grobnica kneževa namerno ili nenamerno, kako to pišu bečki listovi, nije bila tačno ubeležena u grobljanske knjige. Telo se imalo uskoro preneti na dalji večni boravak u topolsku crkvu, koju podiže kralj Petar Karađorđević“, navodi se u tekstu „Malog žurnala„.

Za razbojnicima se traga, ali autor izražava sumnju da ih neće pronaći jer za njima možda tragaju „oni kojima je u računu da se trag ne pronađe ili koji su trag već zatrli“. Takođe, pretpostavlja i da su počinioci ovog dela računali da će to osujetiti prenos tela.

Bečki listovi pohrlili su da objasne kako je oskrnavljenje groba akt političke osvete, kojim se najoštrije izražava mržnja prema kralju Petru.

Međutim, postavlja se pitanje ko su ti kojima je u interesu da se na taj način politički osvete, a sam autor pitanjem baca sumnju na dalje rodbinske veze Obrenovića.

„Ništa ne doprinosi sumnji da je akt političke osvete protivnika dinastije ni to, što bečki i peštanski listovi pišu, da je oskrnavljenje groba izvršeno na noć uoči 11. decembra tj. uoči dana kad je 1858. knjaz prognan iz Srbije. Da se oskrnavljenje baš tada izvrši nije nemogućno da je tako naređeno iz političke monarhijske kujne, te da se trag uputi novim pravcem, tj. da se sumnja izbegne“, navodi se u tekstu.

Autor se dalje osvrće na pisanje gorepomenutih listova da je oskrnavljenje počinio „kakav zanesenjak Srbin, koji praznoveruje, da bi povraćaj mrtve glave prognatog knjaza u otadžbinu doneo narodu nesreću“. Takva „pričanja štampe“ slušali smo mi i posle 29. maja 1903. godine, zaključuje autor.

„Srpski narod znajući za istinitost izreka: ‘zaklela se zemlja raju da se tajne svake znaju’ i sve će to jarko sunce prokazati, računa da će se zločinci pronaći i da će se kad tad za ovako zao dug umeti odužiti onako kako pravda iziskuje pa ma to bio naše ili tuđe gore list, pa ma on bio izvršilac želja najzvaničnije austrijske politike“, navodi se u tekstu.

Autor objašnjava i da je dužnost bečkih zvaničnika da učine sve da pronađu prave krivce. Ako ti napori izostanu, s pravom će se kao uzrok oskrnavljenju tražiti ili u delu manijaka koji skuplja u zbirku lobanje vladarske ili u delu razbojnika čiji je motiv ucena, ili najzad u delu osvete porodice Obrenović.

Maroderstvo u Beču

Jedan viši policijski činovnik u Beču povodom slučaja odnete lobanje kneza Aleksandra rekao je da uzrok treba tražiti isključivo u političkim motivima. Pokušaj da se leš opljačka nije učinjen jer su u grobu ostali nedirnuti dragoceni predmeti.

Po jednoj drugoj verziji, koju prenose strani listovi, navodi se da je motiv ovog maroderstva (pljačkanje stvari ubijenih i ranjenih vojnika na frontu prim. aut.) sujeverje srpskog naroda „da jedan na strani sa’ranjeni kralj, može samo bez glave biti prenet u svoju zemlju, ako se ovoj ne želi nesreća“.

U istom broju „Malog žurnala“ u nizu kratkih vesti navodi se i da su u blizini Marksovog groblja deca 13. decembra pronašla čovečiju lobanju, koja se prilikom njihove igre raspala. Neki delovi su predati policiji koja je sledeće jutro pronašla još delova i sastavila lobanju, ali bez donje vilice.

Radi konstatovanja porekla lobanje policijska komisija ispitala je sve okolnosti, a potom je grobnica kneza Aleksandra Karađorđevića zvanično otvorena. Sudski lekar dr Haberda, posle dugog ispitivanja dao je svoje mišljenje da nađena lobanja nije kneževa.

Knez je imao 79 godina u trenutku smrti, a nađena lobanja pripada čoveku koji je imao između 40 i 50 godina. Takođe, boja lobanje ne harmonira i ne slaže se sa bojom tela i donje vilice kneževe. Ostaci kostura boje su zatvoreno ugasito mrke, dok je nađena lobanja otvorene boje, navodi se u izveštaju Malog žurnala.

Nakon završenog ispitivanja sve kosti, koje nesumnjivo pripadaju lešu, položene su ponovo u sanduk, koji je odmah zatvoren, a zatim je položena ploča na grobnici i zazidana je. Do dalje naredbe grobnica je ostala pod policijskom prismotrom.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1911. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.