Na Svetski dan bez mesa stručnjaci upozoravaju: Ugroženi i vegani i nevegani

To je poruka za sve nas – da zakoračimo u novi zdraviji život, da promenimo navike koje ugrožavaju ne samo nas, već čitavu planetu.

Na svetski Dan bez mesa razna udruženja za zaštitu životinja, vegani i vegetarijanci, kao i svi prijatelji životinja apeluju na građane da pređu na etički prihvatljiviju ishranu – na bazi bilja.

Postoje različite spekulacije o tome da li je veganizam kao način, ne samo ishrane već onaj koji menja i život, zdrav ili nezdrav.

O predrasudama, prednostima i nekim receptima razgovarali smo sa Nevenom Veselinović, specijalizovanom stručnjakinjom za bavljenje makrobitikom u medicinske svrhe.

Ona se bavi isključivo biljnom ishranom i sa njom ima zadivljujuće rezultate. Kaže da se na ovaj način hrani godinama i dodaje da joj stepen oduševljenja i zahvalnosti njenih klijenata predstavlja veliki podstrek da nastavi da se razvija u ovom pravcu i tako pomaže ljudima.

„Ljudsko biće, ako govorimo o postizanju punog kapaciteta duhovnog i fizičkog zdravlja, jeste predodređeno da bude biljojed, da poznajući, poštujući i negujući prirodu i njene zakone, koristi njene darove za sopstveni opstanak, isceljenje i blagostanje bez narušavanja balansa i nasilja nad njom i nad životinjama“, smatra Nevena.

Prema njenim rečima, ishrana naših predaka se pre svetskih ratova pretežno zasnivala na namirnicama biljnog porekla. Meso se jelo možda dva puta godišnje, konzumirale su se namirnice za koje danas mnogi misle da su iz kategorije moderne kuhinje, a zapravo su u pitanju drevne namirnice, dok su moderna pljeskavica, sosevi i prelivi puni aditiva i šećera iz restorana brze hrane.

„Od Pirota do Šumadije se tada kuvao bob, naut (leblebija), pirinač, pirinčani griz i kaše, ovas, pseudožitarica heljda, crveno i zeleno sočivo koje su inače namirnice izuzetno bogate proteinima. Pekla se kafa od zelenog ječma, bralo se bilje i lekovite trave od kojih su se pravili melemi i biljne mešavine koje su služile kao lek, imajući u vidu da su alin i alicin iz sremuša jači od hemijski proizvedenog penicilina, ako se na pravi način uberu i osuše. Brokoli, šargarepa i orašasti plodovi sadrže sve esencijalne aminokiseline, koje se u našem telu sintetišu u protein pa opet razlažu radi usvajanja, i naš organizam ima prirodnu sposobnost da reguliše nivo gvožđa u organizmu, pod uslovom da je u pitanju gvožđe uneto iz namirnica biljnog porekla, dok se takozvano hem gvožđe iz namirnica animalnog porekla nataloži u organizmu, pa i kada je u deficitu i kada ga ima previše, organizam nema sposobnost da ga samostalno reguliše kao sto to može sa gvožđem iz namirnica biljnog porekla“, ističe naša sagovornica.

Nevena kaže da višak gvožđa, što je češći slučaj nego anemija, predstavlja jedan od najvećih uzroka oboljenja poput kancera.

Pseudo žitarica kinoa ima belančevina i gvožđa više od konjskog mesa, seme izuzetno hranljive i proteinima bogate industrijske konoplje idealan odnos omega 3 i omega 6, 1:3. Susam je bogat teško izolovanim cinkom i kalcijumom, a lan jedan od najjačih antikancerogena.

Cvekla, pogotovo sveže ceđena, pod uslovom da pre konzumacije bude bar sat vremena u frižideru, ima gotovo sve neophodne minerale, sok od šargarepe je jedan od najjačih čistača jetre, ulje i čaj od Vranilove trave – divljeg origana su jaka sredstva protiv gljivica i virusa, nabraja Nevena.

Sok od celera je multimineralna tečnost koji nije napitak, već lek, a mikrobilje korijandera jedan od najjačih čistača teških metala iz organizma.

Dakle, biljna ishrana je u svemu i na svaki način superironija od animalne, ne samo da ne razboljeva, ona isceljuje. Ali pod uslovom da se uzimaju kvalitetne celovite biljne namirnice, obilje zeleniša, mikrobilja i klica, zatim voća koje treba pravilno konzumirati bez kombinovanja sa slanom hranom, tvrdi naša sagovornica.

„Treba izbegavati svakako mrsne, ali i posne pekarske proizvode pune rafinisanih masti, pomfrit pržen u dubokom ulju, grickalice i slične derivate nekvalitetne ishrane, ma koliko posna bila. Ima puno proizvoda koji se prodaju pod etiketom ‘prirodno i zdravo’, i nose oznaku vegan, a nisu zdravi ni korisni. Naprotiv“, objašnjava Nevena.

Tu ubraja i sokove i džemove koji obiluju šećerom ili nezdravim zamenama za šećer, i daleko su od nečega što je preporučljivo za svakodnevnu raznovrsnu zdravu ishranu.

„Jedno veliko NE za posna rafinisana peciva, posne soseve pune aditiva, obojene i lažno zdrave hlebove i lepinje i kvazi zdravije šećere, a veliko DA za raznovrsnu celovitu biljnu ishranu baziranu na namirnicama iz kategorije povrća, voća, integralnih žitarica i pseudožitarica, lako svarljivih mahunarki, klica i mikrobilja i obilje zeleniša, posebno tamnog lisnatog“, ističe naša sagovornica.

Po njenom mišljenju, bitno je da su te namirnice adekvatno poslužene i pripremane, ili sirove, što znači da mogu da budu i tvrdo barene na pari ili samo blago termički obrađene bez prekuvavanja i prženja tako da su im sačuvani životni enzimi.

Mahunarke i žitarice je potrebno potapati preko noći, a hranu pripremati uz korišćenje nerafinisanih sastojaka poput male količine najkvalitetnijih hladno ceđenih ulja, začina i organskih ili bar sastojaka iz sopstvenog i kontrolisanog  uzgoja.

Najveći broj Neveninih klijenata postao je biljojed jer su osetili da im sve više smeta hrana animalnog porekla.

„Ne sporim da ima i onih koji žarko žele da probaju, ali nisu sigurni da će i posle sprovođenja programa čišćenja i ishrane celovitim biljnim namirnicama postati biljojedi”, navodi Nevena i dodaje, „niti ih ja na to na silu navodim, a kamoli primoravam, iako znam da je samo pitanje vremena kada će se sami odlučiti.”

Organizmu treba jedan mesečev ciklus da se odrekne starih i usvoji nove navike, i ako se program pravilno sprovodi, osoba će tokom trajanja istog pomoći svom organizmu da se vrati svom prirodnom intelektu prepoznavanja šta mu zaista treba i prija, tvrdi Nevena.

Umesto hleba organizmu dati vitamin B iz adekvatnog izvora, umesto crvenog mesa, magnezijum iz sirovih semenki golice, umesto prejedanja slatkišima, hrom i dovoljno tečnosti i svežeg vazduha koji će pomoći bistrini misli.

Govoreći o primerima pozitivnih navika, Nevena navodi i da se zamenom kafe, zdravijim alternativnim napicima bez kofeina, sprečava rapidno smanjenje ćelijskih funkcija i njihova dehidratacija, zatim opadanje kose, glukozne oscilacije i napetost koja se pojavljuje niotkuda.

„Nastojim da svojim znanjem i iskustvom pomognem ljudima da uvide kako se osećaju tokom i posle primene ovakve ishrane, i kada oni zaista iskustveno to prođu, uvide da imaju više energije, da im se koža isceljuje, reguliše pritisak i nivo glukoze, desni vraćaju u normalu, nokti postaju kvalitetniji. Naravno, najmanje bitna stvar koju ističem, ali se takođe dešava – mršave na izrazito zdrav način. Onda oni sami bivaju oduševljeni i najveći promoteri biljne ishrane. Stepen njihove spremnosti da se vrate korenima i zakorače u svet prirodne biljne ishrane zavisi od njih, ja sam samo tu da ih svojim znanjem i iskustvom podržim”, objašnjava naša sagovornica.

Po njenom mišljenju, postoje tri aspekta prednosti ovakvog načina života: ekološki, energetski i humani.

Ekološki

Životna sredina i očuvanje iste je nešto čemu se u našoj zemlji treba dati više pažnje i obelodaniti ono o čemu se u svetu govori u javnim i naučnim krugovima, a to je da je mesna industrija jedan od pet najvećih zagađivača na svetu, te da se za prosečan mesni obrok od 250 grama, uračunavši i pojenje grla i pranje staja potroši više vode nego za nekoliko godina maksimalne vodopotrošnje u jednom domaćinstvu. Voda je figurativno rečeno zlato i nafta novog doba.

Hrane ima za 20 milijardi ljudi, a nas je osam, od čega trećina planete gladuje. Pa kako onda? Gde odlazi tolika hrana? Čudna matematika? Da, zato što se najveći deo proizvodnog prihoda od useva koristi za ishranu veštački proizvedenih pa zatim porobljenih grla koja se nehumano tretiraju i koriste za ljudsku ishranu.

Plus se zarad obezbeđivanja obradive površine za te useve raskrčuju šume čije vađenje stabala podstiče neočekivane tektonske poremećaje (zemljotrese) i nanose prašine od kojih su nas te šume štitile.

Prskanje tolikih obradivih površina truje vazduh, zemlju, istrebljuje lekovite biljne vrste, zatim ptice i pčele i onda se dešava najezda invazivnih insekata od kojih se opet branimo novim prskanjem čime dodatno utičemo na to da se od tekućih voda prave močvare. Sve zbog toga sto se nekome jede čizburger?!? Koji je pritom strahovito štetan za ljudsko zdravlje.

Nedovoljno formulisano i neadekvatno sprovođenje postojećih mera za upravljanje otpadom dovodi do enormnog zagađenja mora i reka. U toj bici nije pitanje ko će opstati, čovek ili priroda. Ja ovde govorim protiv čoveka, ali zbog i zarad čoveka. Jer ako želimo opstanak, mi smo ti koji moramo da se duboko osvestimo. Neće opstati ni vegan ni nevegan, ako ne sagledamo posledice u kojima svi zajedno sudelujemo.

Humani aspekt

Drugi aspekt je humani pri čemu mislim i na čoveka i na životinju. Prvo, muče se i zlostavljaju životinje koje se veštački uzgajaju samo radi ljudske ishrane. Koja je pritom štetna i za ljude, i za prirodu i za životinje.

Hrana animalnog porekla je naučno dokazano endotoksična. Kancerogena. Termička obrada animalnih proteina stvara kancerogeno tkivo.

Unos bilo kakvog životinskog sastojka, bilo ono i iz organskog uzgoja, narušava crevnu mikrofloru i stvara patogenu sredinu, jer ljudski organizma nije kao vučji i ne može da svari i izbaci meso za sat ili dva. Dužina naših creva koja su kao kod svih biljojeda duža, podrazumeva višesatno varenje i samim tim truljenje mesa u ljudskim crevima, zatim mešanje sa namirnicama biljnog porekla koje imaju različit način i vreme varenja od mesa još više doprinosi stvaranju kisele sredine koja sprečava normalnu razmenu kiseonika i hranljivih materija putem krvotoka.

Narušavanje acidobazne ravnoteže i stvaranje pretežno kisele sredine u krvi i tečnostima u organizmu, je temelj svih oboljenja. A upravo to radi sva rafinisana, a pogotovo hrana animalnog porekla. I ona koja je kao organski proizvedena.

Devedeset odsto namirnica životinjskog porekla je obogaćeno aditivima, sedativima, pojačivačima ukusa, apetita, hormonima i nataložena antibioticima kojima su te životinje zbog stalnih virusa i upala izlagane.

I na kraju, sav ‘dobar’ ukus mesa potiče od biljnih začina i termičke obrade, jer čovek nikada ne bi konzumirao živo, sirovo, krvavo meso, bljutavog ukusa i maslinasto zelene boje trulog mrtvog mesa koje je već danima ili mesecima mrtvo, a kojem dodaju veštačke boje kako bi poprimilo crvenkastu boju krvi.

Energetski aspekt

Treći je energetski aspekt. Želela bih da napomenem da pominjanje energija ne bi trebalo da se svrstava u kategoriju ezoterije, premda nemam ništa protiv nje.

O energiji se uči na prvom času fizike u šestom razredu osnovne škole, a na bazi još uvek u teoriji neshvaćene i neobjašnjene, a u praksi najdelotvornije kvantne fizike se temelji kompletna savremena laserska medicina.

Dakle, nauka još uvek ne može kompletno da sagleda i objasni kvantnu fiziku u teoriji, ali koristeći njene zakonitosti, postižu se najdelotvorniji rezultati u praksi.

Cela matematika se temelji na aksiomu, koji je ništa drugo do matematički Bog. Nešto neobjašnjivo što nam služi kao polazna tačka. Ajnštajn je rekao: „Što se više bavim naukom, sve sam bliži Bogu.“

Dakle, sad kad sam iznevši poznate činjenice obrazložila zašto pojam energije nije i ne treba da bude apstraktan i zašto više treba da se bavimo očiglednim praktičnim dejstvom nego da mučimo svoje ograničene mozgove teorijom, da objasnim i taj energetski aspekt kod konzumacije animalnog proizvoda.

Životinja je mučena i zlostavljana tokom celog života, čuvana u zatvorenom sistemu, veštački oplođavanja, stalno pod injekcijama zbog upala, tovljena, tučena, a čak i one koje su kako se popularno kaže ‘uzgajane na humani način’, uz slobodno čuvanje na livadi, muziku i maženje, pre klanja instiktivno osećaju da će biti ubijene i ako i ne tokom celog svog kratkog života, onda pred njegov kraj luče velike količine hormona stresa koji se prenosi na ljudski tanjir.

Unos na tako energizovane, i materijom i energijom zaprljane životinjske krvi je strahovito poguban za ljudsko zdravlje i psihu. To vam je kao da ste imali transfuziju prljavom krvlju. I onda se pitaju odakle potiču nepoznati virusi. Zna se odakle potiču i zašto su toliko rasprostranjeni sa malom stopom suzbijanja čak i uz vakcinaciju i sve propisane ekološke mere.

A o duhovnom aspektu unosa takve hrane sa takvom krvlju je već sve rečeno u drevnim knjigama. Pa ko razume shvatiće.

Bolest je ništa drugo nego narušeni balans.

Mane veganske ishrane mogu biti samo nedovoljno raznovrsna biljna ishrana bazirana samo na gore pomenutom testu i testeninama, sa rafinisanim sastojcima, nezdravim ili prekomernim slatkišima, aditivima i šećerima kojih su recimo pune kupovne ovsene kaše, razne granole, musliji i musli barovi kojih su puni rafovi pod ogrankom ‘zdrava hrana’ u skoro svim prodavnicama.

Što je nešto popularnije i rasprostranjenije, to je veća potreba za manipulacijom nesavesnih proizvođača i neobrazovanih trgovaca nad potrošačkom masom.

Rešenje je da shvatite da neće država, trgovina i doktor da vode računa o vama, ako ne počnete prvo vi.

Institucije će se menjati kada se promeni potrošačko društvo, kada shvate da nemaju više posla sa neobrazovanim kupcima i glasačima, ali ni sa besnim buntovnicima koji bi revoluciju pre evolucije. Jer u tome će uvek biti bolji oni koji su taj sistem retorike i borbe vekovima usavršavali.

Sve što vredi potiče od pojedinačne promene. Od razumevanja stvari i nenasilja.

Pored toga što se bavi svojim klijentima, Nevena je takođe vlasnik Đumbir Superfood Bar-a.

„U pitanju je mesto koji se sa razlogom zove imenom jedne od najlekovitijih i najdostupnijih biljaka koja ima detoksivna i antiupalna svojstva – đumbir. A Superfood je dodatak imenu koji označava kategoriju hrane koja svojim dejstvom mnogostruko doprinosi ljudskom zdravlju i kojim su jela, obroci i napici i slatkiši u mom lokalu znatno obogaćeni“, navodi Nevena.

Čitaocima Danasa Nevena preporučuje nekoliko jednostavnih recepata za očuvanje imuniteta:

1. 💪Čaj od belog luka – U posudu za kuvanje uliti sedam šoljica vode i dodati osam češnjeva belog luka. Ostaviti da proključa, ohladiti i piti u delovima. Popiti i vodu i pojesti kuvani luk. ⁣
2. 🍶Đumbir voda – Jednu kafenu kašiku praha đumbira rastvoriti u 250 ml vode i popiti – svaki dan jednom dnevno min 15 dana⁣
3. ☕️Čaj od origana – Protiv jakih virusnih infekcija, upala i gljivica – 250 ml vode ostaviti da ključa sedam minuta, zatim dodati punu kafenu kašiku origana i ostaviti još dva minuta da ključa zajedno sa vodom. Posle toga skloniti sa vatre, odmah poklopiti i ostaviti da se tako poklopljeno prirodno ohladi (min 20 min) pa procediti. Pije se u mlakom stanju, bez limuna i zaslađivača. Pije se isključivo gutljaj po gutljaj. ⁣
4. Sveže ceđeni štapići celera i shot (rakijska čašica) sveže ceđene cvekle (30 min pre konzumacije da odstoji u frižideru radi efekta detoksikacije)⁣
5. Sveže ceđena limunada 250 ml vode i sok od jednog limuna / svako jutro 🍋⁣
6. Svako veče ispiranje grla mešavinom troprocentnog hidrogena i srebrne vode ⁣

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Đumbir Superfood Bar (@djumbirsuperfoodbar)

Poražavajući statistički podaci:

Najveća svetska nevladina organizacija u borbi za prava životinja PETA napominje da godišnje 29 miliona krava pati i umire zarad mlečne i mesne industrije.

U Sjedinjenim Američkim Državama približno devet milijardi pilića bude ubijeno zbog mesa, a oko 305 miliona kokošaka koristi se zbog jaja.

U jednom od snimaka ove organizacije objavljenom na YouTube-u može se videti kako čuveni lanac američkih multinacionalnih maloprodajnih korporacija, Volmart, koji poseduje supermarkete, robne kuće i prodavnice nabavlja svoja jaja.

Od nekoliko miliona svinja ubijenih svake godine zbog hrane, više od milion ugine samo tokom transporta do klanice, a najmanje 40.000 zadobije povrede za vreme istog.