Foto: EPA-EFE/SRDJAN SUKI

Međutim, nije uvek ispraćaj stare godine bio poput ovog danas, već se menjao kroz vreme, a prve zabeleške o slavlju u prestonici datiraju iz 1850. godine.

– Nova 1850. godina stigla je u Beograd zavejana snegom. Poslednje večeri stare godine gradska banda svirala je po celoj varoši. Deset svirača, dobro uvijenih u gunjeve, cupkalo je i sviralo gde god je bio razgrnut sneg. Krenuli su kao što i pristoji, od Gospodske ulice, pa potom na Varoš kapiju i preko Zereka, gde gazde drže svoje radnje, do pijace pred opštinskom kućom – piše u listu „Videlo“.

Kako je vreme odmicalo, krajem 19. veka su zabave u kafanama postajale sve popularnije, i atraktivnije.

„Prase i ćurka na našoj lutriji. Krofna sa Napoleonom. U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka“, glasio je tada oglas vlasnika „Manježa“.

Ipak, početkom prošlog veka Novoj godini se nije pridavao ni približno veliki značaj kao što je to slučaj danas.

U Srbiji se ovaj praznik pre Drugog svetskog rata obeležavao, uz skromnu posnu trpezu, bez pompe i velikog slavlja.

Mediji su bili najzaslužniji za opšte prihvatanje novog praznika. Prikazivanje emisija sa ljudima koji slave i nazdravljaju Novoj godini, tada u crno-beloj tehnici, imalo je velikog uticaja na javnost, a posebno na decu. Tako je Nova godina u Srbiji proglašena za praznik 1955. godine, što je ujedno bio početak proslavljanja i obeležavanja nalik ovom danas. Ipak, nije sve ostalo isto.

Već 70-ih i 80-ih godina počinju slavlja u domovima kulture i vojske, fabrikama i radnim organizacijama, a tada su na reperoaru bili šlageri, bluz i rok muzika, te se bez plesa najluđa noć nije mogla zamisliti.

Promene u način proslavljanja Nove godine unela je poslednja decenija 20. veka. Okupljanje na trgovima ili takozvane ulične proslave postale su novi trend, a sve je počelo 1996. kada je stotine hiljada ljudi, protestujući i tražeći bolje sutra, dočekalo 1997. godinu na gradskim ulicama.

Narod je po ugledu na velike svetske metropole počeo da se sastaje na dekorisanim gradskim trgovima, te je uz muziku, petarde, vatromet i piće ispraćao staru, i dočekivao Novu godinu, a žurke su počele da se organizuju i u klubovima, restoranima, hotelima i kafićima.

Ulaskom u novi milenijum nastavilo se ovakvo slavlje, koje se vrednuje i danas. Ipak, ono što je drugačije jeste uvođenje proslave „reprize Nove godine“, koja se organizuje 1. januara, a proslavlja se na skoro pa identičan način kao 31. decembra.

Povezani tekstovi