Naš savremenik – jednorog (2.)

To znači da je, kao što je navedeno, živela u isto vreme i na istom prostoru kao i ljudi, koji su ovu životinju vrlo verovatno lovili zbog mesa i krzna, ali naučnici smatraju da nisu ljudi ti koji su najviše doprineli njenom nestanku, već promena klimatskih prilika.

Naime, na osnovu proučavanja ostataka zuba sibirskog nosoroga, ovi naučnici su utvrdili da se hranio isključivo tako što je pasao suvu, žilavu travu. Ali kada su klimatski uslovi počeli da se menjaju i da nekada travnate površine polako prekrivaju sneg i led – što je kulminiralo sa poslednjim glacijalnim maksimumom, kada je ledeni pokrivač pre 26.500 godina pokrio neverovatna prostranstva Evroazije – stanište sibirskog jednoroga počelo je da se menja i sve manje je bilo hrane. Kada svemu navedenom dodamo isključivost u načinu ishrane i prirodno nizak broj populacije ove vrste, nije teško zaključiti da je izumiranje sibirskog jednoroga bilo neminovno. Druge vrste nosoroga – koje nisu bile tako probirljive kad je ishrana u pitanju – poput vunenog nosoroga, uspele su da opstanu još 20.000 godina.

Istraživači su takođe iz kostiju sibirskog jednoroga izolovali DNK i analizirali ga, utvrdivši pritom da se Elastrotherium sibiricum odvojio od predaka današnjih nosoroga pre oko 43 miliona godina. „To čini sibirskog jednoroga i belog afričkog nosoroga mnogo daljim srodnicima nego što su to ljudi i majmuni“, kaže Kjeren Mičel, koautor studije i istraživač sa Univerziteta u Adelajdu.

Ali koliko god bili daleki, sibirski jednorozi su ipak rođaci današnjih nosoroga i njihov način života, ishrana, pa i razlog nestanka sigurno mogu u izvesnoj meri pomoći naučnicima da sačuvaju i spase već uveliko smanjen broj nosoroga širom sveta. Od nekadašnjih 250 vrsta nosoroga, do danas je opstalo samo njih pet, a dve se smatraju veoma ugroženim.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs