Foto: Z.S.M.Pucnjem iz Trešnjevog topa, gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić i Tomica Radosavljević, predsednik Lovačkog saveza Centralne Srbije,svečano su otvorili u petak, 29. jula, ovogodišnje Šumadijske dane Šljive u Stragarima.
Manifestacija je trajala tri dana a prve večeri Ulicom šumadijske šljive pršoetao se i Goran Vesić a na velikoj bini kod Lovačkog doma koncert je održao Miroslav Ilić.
Drugog dana manifestacije sa bine pored Tanaska Rajića učenici Osnovne škole „Julijana Ćatić” recituju pesme i ode šljivi.
– Hvala Bogu i Svetom Srbinu uvek šljivu slavi, odjekuju dečiji glasići podno voždovog slavnog Barjaktara. Prigodno.
Dimi se na sve strane, kao da već vrelina subotnjeg dana nije dovoljna: kupus iz zemljanog lonca, ispod sača, prasići se okreću na sve strane.
Pažnju svih prolaznika i namernika privlači stari BMW, prerađen tako da se u njemu istovremenu okreću dva praseta sa tablicom – Buđa. Domišljato, praktično.
U Ulici šumadijske šljive brojni izlagači izložili su svoje voće i proizvode od istog, med, predmete iz domaće radinosti, opremu, suvenire, mehanizaciju.
Gužva i kod Lovačkog doma, a kako i ne bi kad se čak 20 ekipa takmiči na Gulašijadi. Lovci iz okoline toliko su potkovani u spremanju gulaša od divljači da su prijavili čak dve ekipe Vlakča 1 i Vlakča 2.
– U lovački gulaš mahom ide srnetina i divlja svinja a malo ga obogatimo i junetinom i slaninicom, odaju oni osnove svog recepta, dodajući da je što više začina – to bolje. Kuva se najmanje tri sata. Mora da se ukrčka.
No, ipak glavna atrakcija je vo koji se okreće na ražnju.
– Ovo je donacija kultnog kragujevačkog restorana „Biblioteka kod Milutina”. Vo ima 450 kilograma i mora da se peče punih sedam sati, pojašnjava glavni majstor za ovu rabotu koji nam se predstavlja sa umetničkim pseudonimom Mačak iz Šume.
Uz volovinu se ispod sača kao garnirung pripremaju krompiri i šargarepa a po majstoru kada bi se ovolika količina mesa poslužila u restoranu bilo bi za 500 porcija.
– Ovako u lepinji biće i za 800 duša, ceni on.
Baš upržilo pa se neki ’lade bostanom a drugi pivom i rakijom. Ko kako voli i kako mu pasuje po vrelini.
Uz zvuke „snegovi beli opet veju” po vrućini hladovina se traži u restoranu „Gurman” i obližnjim baštama po Topolskoj ulici.
Tanasko Rajić uperio kuburu k’o sunčani sat.
A, od voždovog barjaktara pa nizbrdo niz Ulicu šumadijske šljive postrojili se proizvođači voća. Na štandu pored bine – šumadijska gozba specijaliteti podrudničkih domaćica iz Stragara, Vlakče, Masloševa i Dobrače. Ponuda bogata i lepo servirana: kolači, kiflice, pite sa sirom i mesom, gibanice, štrudle kisele i ostale, salčići, puslice, oblande sa griliješem. Niko ne preskače ovaj štand.
– Ovo smo pripremile samo kao posluženje. Kada smo videle koliko su ljudi oduševljeni domaćom hranom rešile smo da od naredne godine i prodajemo ove specijalitete, ne krije svoje zadovoljstvo posetom Marija Pavlović iz Vlakče, jedna od učesnica pripremanja šumadijske gozbe.
Plantaža Marković iz Blaznave koja postoji od 1990. godine prvi put je ona Danima šljive ali se nisu obrukali. Izložili su sve vrste šljiva koje postoje na ovim prostorima.
– Lepo je zaišljeno i organizovano, sumiraju oni.
Domaćini Markovići garnirali su šljive, jabuke i nektarine u šajkači i opanku a Slavica Petković iz Masloševa – Staro selo izložila je džemove od šljive i višnje, sokove po domaćem receptu i naravno rakiju.
Njen zemljak Boban Ćatić nudu prolaznicima – domaći vinjak. Probali, odličan. Dvanaestogodišnja Ivona iz Čumića na porodičnom štandu nudi sve vrste voća, po kome je ovo selo nadaleko poznato, i proizvode od njih.
A za domaće brašno svih vrsta od belog, preko kukuruznog, projinog, ražanog i heljdinog pobrinuli su se iz porodice Cicić.
– Vodenica je u našoj porodici preko 300 godina. Znam da nabrojim ček sedam generacija unazad, ne bez ponosa ističe Miroslav Cicić, a inače obilazak njihove porodične vodenice na reci Srebrnici je predviđen kao turistička tura tokom Dana šljive.
Jedan pored drugog slavni rakijski brendovi: Podrum „Dramić”, „Dar visova” i „Zavet”.
Podrum „Dramić” izlaže dve marke domaće rakije „Ljutu” staru tri godine od čačanske rodne šljive i „Bistru” od 30 godinica sparvljenu od ranke.
Destilerija Tanasijević nudi dvogodišnji „Dar visova” iz hrastovog bureta i petnastogodišnju verziju koja je odležala u buretu kombinacije hrasta i bagrema što njihovom proizvidu daje psoebanu boju i aromu.
Agroprdukt iz Čumića proizvodi „Zavet” od pet, 10 i 15 godina i to od: šlive, dunje, kajsije, kruške viljamovke. Tu su i njihova travarica i medovača. Za sve ukuse.
Nebo sluti na kišu ali za razliku od Kragujevca i okoline Stragari nisu bili pogođeni karastrofalnom nepogodom i gradom. Pala je samo lagana kišica, tek onako da osveži. Drugo veče na Šumadijskim danima šljive završeno je koncertom Snežane Đurišič.
A, u nedelju, trećeg dana, fijakerijada. Petnaestogodišnja Teodora iz Kragujevca za uzdama kočije u koju su upregnuti konji Lela i Drina.
Posetioci su fascinirani konjima koji se spremaju za stragaračku fijakerijadu i obilzak vodenice Cicića.
– Kako su lepi, kako su moćni, čuju se uzvici iz mase.
Naravno tu su i sadržaju koji se spremaju za veče, velika bina, šatori sa muzikicom i neizostavni ringišpil.
Jelena Lazić jedna je od prvih iz ovog kraja koja je registrovala etno gazdinstvo i pionirka je ovog vida turizma u Stragarima i okolini.
– Sem šljive, rakije i meda izložila sam i umetničke proizvode iz svoje etno radionice, pokazuje nam ona maštovito oslikane čokanje, čašice i flaše.
Po njenim rečima vratio se stari običaj proševine i pozivanja gostiju na svadbu pa sve češće namenski radi buklije.
Roj pčela obavio je štand pčelinjaka iz Vlakče.
– Proizvodimo bagremov, cvetni, livadski i med od suncokreta. takođe i propolis i pergu – fermentisani polen, takozvani „pčelinji hleb”. Imamo i kandirano voće pod sloganon „ne treba afrička šljiva imamo našu”, seme koprive u medu, čoko lešnik s amedom, likere od višnje sa medom ali i kreme za negu lica pa čak i labelo pravljen od meda, nabrajaju samo deo svog mednog asortimana Boban i njegova supruga Tanja.
Bojana Antonijević nudi domaći sok od jabuke 100 posto priroda u flaši a Čedomir i Slađana Markovići iz Stragara krepe prolaznike i putnike namernike ljutom domaćom rakijom od stenlejke. Baš paše.
Počinje opet kiša pa je red da stavimo tačku na stragaračke Dane šljive – do naredne godine.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
