Pala su u vodu sva zlonamerna predviđanja da će ovoga leta građani Srbije zaobilaziti Budvu, i godišnje odmore provoditi samo na stranim morima. Budva je bila puna „kao šipak“, a skoro svaki drugi turista, reklo bi se, bio je iz Srbije. Ovo turističko mesto polako stiče svetski ugled, i na njegovim ulicama i plažama susreću se ljudi sa svih kontinenata i svih krajeva sveta. Ove godine, prvi put mi se dogodilo da, iako filolog po struci, ne mogu prepoznati jezik kojim govori grupa turista u mojoj blizini.
I ovoga leta, 24. festival Grada teatra blistao je punim sjajem. Od 10. jula do 19. avgusta sve večeri bile su ispunjene predstavama poznatih pozorišta iz balkanskih i drugih svetskih centara, koncertima klasične muzike u izvođenju poznatih muzičara i revijom predavanja i razgovora na kultnom Trgu pjesnika.
Ali ove godine, usuđujem se reći, u centru budvanskih kulturnih zbivanja našao se neobičan i nesvakidašnji način kojim su Budvani odavali izuzetnu, toplinom natopljenu počast svom nedavno preminulom sugrađaninu, velikanu džeza Nikoli – Mimu Mitroviću. Zamenio je karijeru hemijskog inženjerstva muzikom. Posvetio se džezu i svojom trubom osvajao simpatije i priznanja ne samo u Crnoj Gori i u bivšoj domovini već i širom sveta. Stao je rame uz rame uz poznate džeziste Duška Gojkovića, Stjepka Guta, ali i mnogih drugih svetskih džezera. Pronosio je svojom trubom ime Budve celim svetom.
I Budva je pokušala da mu se oduži i uspomenu na njega obeleži na retko viđen i krajnje uzbudljiv način. Na Trgu pjesnika, članovi njegove porodice, njegove kolege i sugrađani ispredali su potresnu priču o svom rođaku, saradniku i prijatelju, pod neobičnim naslovom „Zvuci Budve, bal na vodi“. Bila je to prilika da se poštovaocima njegovog dela prikažu i video snimci njegovog života u Budvi.
No, pored toga, na platou Starog grada, među crkvama, upriličene su dve bajkovite večeri na kojima se, pod zvezdanim nebom, oglasio beogradski džez orkestar pod ravnanjem u svetu poznatog džez muzičara i trubača Duška Gojkovića, dugogodišnjeg prijatelja i saradnika pokojnog Mima. Ne zna se da li je te večeri prirodni ambijent više oplemenjivao muziku ili muzika uveličavala prirodu. Valjalo je prisustvovati i osetiti. Orkestar je publici sem melodija savremenog svetskog džeza poklonio, iz radionice Duška Gojkovića, lepotu koju je on nazvao „balkanskim“ džezom. Trebalo je te nezaboravne večeri čuti kako nad zanemelom publikom i prirodom osnovna melodija sa usana darovitog barskog džezera, preko njegove trube, putuje put kosmosa. A onda čuti i neobuzdano nadgornjavanje truba Duška Gojkovića i Stjepka Guta, solističke egzibicije saksofonista, tromboniste i ostalih članova orkestra…
Ono što je kod svih prisutnih stvorilo osećanje da žive neponovljive trenutke, svakako je sećanje na Mima, čiji se lik, kao pod začaranom palicom, neprekidno stvarao i rastvarao iz mnoštva džeziranih zvukova, koji su se u njegovu čast širili put zvezda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
