Foto: Predrag BožinNe tako davno bio je to Padej daleko poznat. Neki su ga znali po „Menti“ fabrici za preradu bilja, neki opet po „Zlatici“ ili „Imanju“ koji su zapošljavali veliki broj meštana.
Neki drugi ga pamte po diskoteci „Alora“ koja je mamila posetioce ne samo iz okoline već i iz gradova kao Subotica, Bečej, Novi Sad, Beograd.
Sportisti ga pamte po rukometašima koji su tada uspeli da se probiju do 3. Jugoslovenske lige, a bili su tu i fudbaleri i košarkaši. Sa pravom su meštani govorili da je Padej centar sveta… Kao što to i biva, sve što je lepo ima kraj. Preduzeća su propala, diskoteke više nema a rukometaši su odavno okačili opremu o klin. Padej je polako prepušten sudbini koja je zagrlila mnoga vojvodjanska sela.
Ovo je snimak o drugoj strani Padeja, gde se ljudi bore za goli opstanak, gde se nešto započne pa ne završi. Gde se reke pretvaraju u močvare, a ruševine krase ulice kao srednjovekovna utvrdjenja, gde je put pun rupa a saobraćajni znakovi se stidljivo skrivaju iza ždbunja. Gde ipak ima mladih ali nemaju mogućnosti.
Ali nada ipak ostaje… Padejci su bili i ostali vredni, sportista ima dovoljno, a Padej je bio i ostao vojvođansko selo velikog srca. Svanuće neko novo, bolje sutra.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=b2MZwVgltz8]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
