Od 15. septembra do 17. decembra pariski Peti pale zajedno sa Muzejom Zorn i Nacionalmuseumom iz Stokholma posvećuje veliku retrospektivu od oko 150 dela jednom od najvećih švedskih slikara i značajnom novatoru svoga doba. Prošlo je 100 godina od prve pariske izložbe ovog izuzetnog akvareliste, slikara, fotografa i genijalnog gravera čije su gravire svojevremeno bile najskuplje na svetu.

A njega, iz siromaštva deteta koje je otac napustio, ništa nije predodređivalo na briljantnu slikarsku karijeru. Posle završene Kraljevske umetničke akademije u Stokholmu godine 1880. dvadesetogodišnji slikar kreće na put po Evropi i svetu: Velika Britanija, Italija, Francuska u kojoj će ostati desetak godina, potom Konstantinopolj i SAD.

Na povratku biće već ovenčan slavom i svi, od švedskog kralja do predsednika Ruzvelta, poželeće da ih upravo on portretiše. Njegove gravire bile su najskuplje na svetu, ali ono što kod ovog ultra realističkog i novatorskog slikara za svoju epohu s kraja 19. i početka 20. veka ipak najviše zapanjuje jeste da iz velike blizine njegove slike deluju gotovo apstraktno po tim odvojenim pokretima četkom dok se iz daljine one pretvaraju u savršene fotografije.

Na svim meridijanima sveta opsedala ga je morska voda. Zato ogledalaste površine kao žive pred očima posmatrača, i veoma retke u istoriji umetnosti, dočaravaju presijavanje i ljeskanje, postajući mesto gde se vaspostavlja jedna od onih ravnoteža na koju se univerzum oslanja. Ni moćni Posejdon više ne može da prkosi tom približavanju apsolutu majstora švedskog slikarstva.

Pod njegovom kičicom priroda je smirena i rafinirana a njegov internacionalni stil istovremeno virtuozan i moderan, gde se vatra kičice spaja sa smelošću prizora i osvetljenja, od svake slike čini veliki trenutak slikarstva i elegancije. U svom majstorstvu on je sažeo različite umetničke tendencije još u nagoveštaju i povoju epohe u kojoj je živeo anticipirajući ih ili kičicom ili drugim tehnikama.