Pelješac: Na poluostrvu vina 1Foto: Gordan Gorunović

Dosta proizvoda sam imao prilike ranije da probam ali pravo uživanje je bilo videti na licu mesta načičkane vinograde i vinske podrume.

U selu Potomje u jednom trenutku izranja kroz niske čokote jako lepa zgrada vinarije „Matuško“.

Na potezu od svega desetak kilometara na južnim padinama Pelješca, do kojih se iz Potomja dolazi uskim tunelom probijenim sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, nalazi se stotinak hektara vinograda sa zasadima sorte plavac mali, ponegde i pod nagibom od 60 stepeni.

Vino dobijeno iz tih vinograda nosi naziv Dingač, što je verovatno i najpoznatije hrvatsko vino u svetu.

Matu Violića Matuška, vlasnika jedne od najvećih privatnih vinarija u Hrvatskoj, sretao sam često na svim velikim salonima vina u regionu.

Uvek nasmejan i dobro raspoložen u rokerskom autfitu, pleni pažnju.

Vina koje sam probao pogađaju moju taninsku žicu. Znatiželju sam ovoga puta zadovoljio da vidim gde se rađaju i pune te buteljke.

Plavac mali jedna od omiljenih crnih sorti na ovom potezu pretvara se u čuveno vino „Dingač“.

Pre izvesnog vremena su eksperimentalno zakopali u zemlju veliku gruzijsku amforu i posle godinu dana bili izuzetno zadovoljni sazrevanjem vina.

Kroz odaje veliki niz manjih glinenih amfora iznutra zatopljenih prirodnom voskom pravi špalir i ukrašava podrum.

Izuzetno ljubazne dve dame primaju našu veliku grupu od četrdesetak posetilaca i provode kroz teoretsku i praktičnu nastavu.

Uvek bude zalutalih koji su od početka tražili slatki prošek, koji je došao pred kraj, ali i oni su bar nešto naučili o čuvenim vinima ovoga kraja.

Dok šetamo primećujem da je na jednom zidu velika količina prašnjavih boca i piše da se ne dodiruju.

To je velika arhiva retkih vina gde se kriju sjajni rariteti i vredni primerci koje je veliki znalac i ljubitelj Mato skupljao.

Desetine hiljada posetilaca godišnje prođe kroz ovu vinariju su vina i spektakularni barik podrum, verovatno najveći u Hrvatskoj, gde u 1.500 metara kvadratnih ukopanih pod zemljom.

Sama sala sa velikim okruglim stolom i drvenim stolicama deluje kao da smo na dvoru kralja Artura, samo je falio mač zaboden u stenu da bude totalno autentično. Posle svega zadovoljni izlazimo na površinu Pelješca.

Na kraju nas Bojana primorava da napustimo objekat pošto nas veliki autobus čeka za povratak. Razgaljeni putnici teturaju po dvorištu zadovoljno zveckajući flašama. Razdragano je završen prvi dan u ovoj godini.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.