Gvatemala (2): Svemoć trgovaca banana

A na ta ostrva su opet stigli kada se brod, koji je prevozio robove iz Zapadne Afrike, nasukao ispred obale.

Garifune imaju sopstveni jezik i tradicionalna verovanja, uporedo sa katoličkom religijom.

Iako na karipskoj strani Gvatemale, Livingston ima samo dve pristojne plaže, pošto talasi na obalu izbacuju masu plastičnih otpadaka.

Zato se posetioci kratko zadržavaju, na putu za Belize ili Honduras, čije su granice na po sat vožnje čamcem po moru.

Iz Livingstona se, opet čamcem, stiže i do gradića Puerto Barios, koji je danas glavna karipska luka Gvatemale.

Ovaj grad je osnovan da omogući izvoz banana američkoj kompaniji Junajted frut (danas se zove Čikita).

Ona je bila najveći vlasnik zemlje u ovoj zemlji, uključujući i arheološka nalazišta, a posedovala je i mrežu železnica, okeansku flotu i pristanište u Puero Bariosu.

Bila je toliko moćna, da je smenjivala vlade u Gvatemal, Hondurasu i Kostariki.

Zbog toga su ove zemlje pedesetih godina dobile naziv „banana republike“, sintagmu koja je ušla u opštu upotrebu, da označi države kojima vladaju strani interesi.

Zbog monopola kompanije, tek u novije vreme izgrađen je put do Puerto Bariosa.

Trebalo je da ga grade Englezi, a za uzvrat im je Gvatemala ustupila deo svoje teritorije, koji je postao posebna država, Belize.

Pošto Englezi taj put nisu izgradili, Gvatemala traži da joj se deo teritorije vrati.

Spor pred međunarodnim sudom traje decenijama.