Njujork: Kip ili simbol slobode

Za neke simbol slobode i demokratije, za druge simbol opresije i dominacije, daleko je nadmašio domet umetničkog dela i kolosalnog građevinskog poduhvata, kao i mesta na kome se nalazi.

Kip je poklon francuskog naroda američkom, a postament na kome se nalazi nevoljno su finansirali domaćini.

Posvećen je stogodišnjici američke Deklaracije o nezavisnosti, koja je delila iste ideje slobode i pravde kao i nešto kasnije usvojena francuska Deklaracija o pravima čoveka i građanina.

U levoj ruci Sloboda drži knjigu sa uklesanim datumom američke deklaracije, a u visoko uzdignutoj desnoj baklju, koja daje puno ime Kipa slobode – „Sloboda osvetljava svet“.

Ispod nogu kipa su raskinuti lanci i okovi. Dijadema na glavi simbolizuje svetska mora i kontinente.

Kip slobode delo je francuskog vajara Frederika Bartoldija i konstruktora Gustava Ajfela.

Ostvarena je ideja autora da kip bude podignut na malom ostrvu na ulazu u Njujoršku luku, kako bi se brodski putnici, posebno imigranti, susreli s njim kao simbolom svog budućeg „američkog sna“.

Od 1880. do 1914. godine, dvadeset dva miliona migranata prispelo je preko Atlantika u „obećanu zemlju“, koja ih je privukla slobodom, jednakošću i mogućnostima izbora, i upravo su te vrednosti vezivane za Kip slobode dok je imigracija trajala.

Za razliku od imigranata, prvi put sam Kip slobode video s kopna.

Tačnije, sa zgrade koja je tada još dominirala Njujorkom – jedne od kula Svetskog trgovinskog centra, koje su srušene 2001. godine.

Ostrvo slobode – veličine šest hektara – jedva se videlo u daljini, ali ga je Kip slobode činio prepoznatljivim.