Vodopad Blederija, objekat geonasleđa /Foto: J. B. K.Potvrdilo se mnogo puta da je majka priroda svoje lepote dobro sakrila, pa su možda i zbog toga ostale u prvobitnom obliku, netaknute i očuvane.
U zeleno-plavoj laguni, ušuškan u prirodu, skriven od pogleda nalazi se vodopad Blederija koji se sa bigrene potkovice sa visine od sedam metara sliva kao vodena zavesa.
Istočnu Srbiju „bije glas“ da je mistična, a njene kamene vrleti, podzemne dvorane, kanjoni i vodopadi prava su poslastica za avanturiste i ljubitelje prirode.
Među njima je svakako vodopad Blederija, čiji su slapovi i jezerce, zajedno sa četiri vrela, vrelskom pećinom Sokolovica i krečnjačkom klisurom proglašeni za spomenik prirode druge kategorije.
Ovo ušuškano parče raja koje kao da je sišlo sa neke razglednice, nije na magistralnom putu i do njega treba voziti tridesetak kilometara.
Početna tačka je magistralni put kod Brze Palanke, odakle skrećete desno za selo Reka, a potom i za vodopad.
Pratite putokaze i nećete zalutati, a da ste se približili vodopadu prepoznaćete po huku vode. Naročito ako dolazite u proleće kada ima najviše vode.
Nas sa Blederijom upoznaje Nenad Čerganović iz Turističke organizacije opštine Kladovo od koga saznajemo da spomenik prirode Blederija zahvata površinu od 398,86 hektara, od čega je 237 hektara u privatnoj svojini.
Saznajemo i da je reka Blederija na kojoj se nalazi istoimeni vodopad duga 4,3 kilometra, da izvire na 190 metara nadmorske visine i da je na izvoru voda izuzetno hladna, a na području do vodopada nešto toplija i procenjuje se na oko 17 stepeni.
Istini za volju, vodopad Blederija niti je najveći u Srbiji, u kojoj je više od 90 vodopada, nije ni najbogatiji vodom, ali ima nešto posebno, što ga izdvaja, pa vam se na momente čini kao da ste na nekoj dalekoj, egzotičnoj destinaciji.
Možda tom utisku doprinosi to što se voda reke Blederije preko bigrene prečage u obliku potkovice obrušava sa visine od sedam metara u smaragdno zeleno jezero koje mami da se u njemu okupate.
– Kupanje nije dozvoljeno, kao ni skakanje sa vrha vodopada – kaže nam Nenad Čerganović, dodajući da je dubina jezerceta na pojedinim mestima i dva do tri metra.
Dakle, uživanje u Blederiji isključuje kupanje, ali se zato ovde može piknikovati, šetati, istraživati ili jednostavno uživati u majstorstvu majke prirode.
– Postavili smo informativne i table sa pravilima ponašanja, uredili prostor za odmor sa stolovima i klupama, pečurkama nadstrešnicama, tu su i ložišta za piknik, kante za smeće i očekujemo od posetilaca da se pridržavaju pravila – priča nam Čerganović.
Za one kojima ne manjka avanturističkog duha spremne su i dve pešačke staze, jednom možete do izvora reke Blederija, duga je 2,5 kilometra, a drugom koja je dugačka 3 kilometra, do vrelske pećine Sokolovica.
– Plan nam je da iduće godine napravimo kružnu stazu i njome povežemo dve postojeće, da uredimo vidikovce u kanjonu Sokolovice i pećinu Sokolovica za posete – deli sa nama planove Nenad Čerganović.
U međuvremenu sanirani su mostovi na pristupnom putu koji se održava, uređen parking, napravljeno stepenište sa rukohvatima radi bezbednijeg prilaza smaragdno zelenom jezercetu, ustanovljena čuvarska služba, jer podsećamo radi se o spomeniku prirode druge kategorije.
Malo zanimljivosti za kraj: okolina ovog zaštićenog prostora je u hrastovim i bukovim šumama i ovde raste 78 vrsta lekovitog bilja.
Kažu i da je ovuda prolazila prečica rimskog puta iz Poreča, tako se sve do tridesetih godina 19. veka zvao Donji Milanovac, preko Miroča ka Dunavu i Ključu dok rimski car Trajan nije probio put kroz kroz đerdapske Kazane.
Pretpostavljamo da ni stari Rimljani nisu odoleli lepoti ovog vodopada i da su mu se divili kao i savremeni turistički nomadi.
I mada je proleće vreme kada na Blederiji ima najviše vode koja se sliva kao zavesa i ima i manjih vodopada sa strane, nećete pogrešiti ako za obilazak ove zelene oaze izaberete i neko drugo godišnje doba.
Doživljaj lepote je zagarantovan.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
