foto Nadica Jakovljev/DanasNekada se nije mogao zamisliti špajz u običnom vojvođanskom domaćinstvu bez najmanje tri reda kompota ili dunsta, kako su ovu vrstu zimnice zvale domaćice.
Kako koje voće stiže tako se od njega pravio kompot. Kompotom su se punile posebne dunstflaše, koje su se generacijama čuvale kao porodična srebrnina. U zavisnosti od voća koje je u njih trebalo ostaviti za zimu, imale su litar, dva ali bilo je i onih od pet litara.
Gotovi zatvarači tada nisu postojali, nego su se flaše sa zimnicom prekrivale duplim celofanom, koji se, da bolje pasuje i da kompot ne proradi pre vremena, mazao belancetom. Tu je i kanap, da se sve dobro uveže, a tek mnogo kasnije stigle su gumice. Samo su bogate, gradske gospođe za kompot imale specijalne flaše.
Prvo na red dođu trešnje, onda višnje, kajsije, breskve, obične one vinogradske, šljive, kruške i na kraju dunje i grožđe.
Višnje su se ostavljale u dve varijente. Cepane, bez koštica koje i nisu klasičan kompot. Takve su se zimi koristile za kolače, jer je vrlo nezgodno vaditi koštice zimi, unutra, uz rizik da se isprskaju zidovi.
Kompot od višanja, klasičan, imao je koštice i zimi se jeo umesto voća, kog nije bilo, ili se služio uz pečenje.
Kompot od višnje i onaj od dunje, najomiljeniji su i prvi se pojedu. Kad nestane omiljenih, onda budu dobar i onaj od trešanja ili šljiva.
Kako se kompot pravi?
Nije lako i traje ali nekad se nije razmišljalo o naporu i vremenu kao što je to slučaj danas.
Voće se opere, neko se seče na kriške, i ređa u dunstflaše. Posle dva, tri reda voća, pospe se šećera po želji i ukusu onih koji će ga jesti. I tako dok se flaša ne napuni. Onda se nalije vodom, poveže i stavi na dunstanje. To znači da se na dno velike šerpe stavi krpa, pa poređaju tegle ali tako da svaka ima dovoljno mesta za sebe.
Stavi se na šporet, prvo na tihu vatru, pa se postepeno vatra pojačava.
Kad se na vrhu tegle pojave mehurići, šporet se gasi ali šerpa do hlađenja ostaje na plotni ili ringli. Neke su domaćice tegle zatrpavale u stare kapute dok se u potpunosti kompot ne ohladi.
Onda sve ide u špajz do zime.
Ali, pored obilja voća, deci se a nekad i starijima kompot jeo i pre nego što je vreme. Domaćice su kao najveću jeres smatrale otvaranje tegle kad joj vreme nije.
Najhrabriji tada uđe u špajz, prstom malo kucnu po celofanu, tek da se domaćica poplaši u redovnoj nedeljnoj kontroli. Da ne bi proradio i uplesnavio se, kompot se načne još u septembru na opštu radost ukućana.
Kompoti su prvi nestali sa polica. Potisnuli su ih banane, pomorandže, mandarine i drugo južno voće u supermarketima, voće koje je postalo dostupno i jeftino kad više sezonskog nema. Onda su stigli i supermarketi u kojima i zimi ima i jagoda i lubenica.
A kompoti su se preselili u priče, kakva je i ova.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
