Foto: M.P./DanasNisko drvo, sladak plod, tako bi mnogi opisali kajsiju koja spada u koštunjavo voće jarko narandžastog ploda. Gaji se na svim kontinentima i široko je rasprostranjena voćka.
Kod domaćuh uzgajivača popularne sorte su krupna rana, mađarska, kečkemetska ruža, roksana…
I stare bake u Banatu znaju koliko je kajsija delikato drvo, ne voli mraz, pa se u dvorištima često sadi uz kuću ili ogradu, uglavnom da bude ušuškana kako bi bolje podnela hladne vetrove.
Po starinski, pod drvo se stavljao čaršav pa zreli plodovi padaju na čistu podlogu i mogu da se koriste za zimnicu.
U uzgajanim voćnjacima danas, kajsija se bere mašinski ili ručno, sa peteljkom i pre nego što plod sam krene da se odvaja sa grane.
Slast, miris, ukus, sve se sažima u plodu kajsije, gde je i koštica upotrebljiva i koristi se za popularne likere Amareto i Biskoti.
Od kajsije se pravi pekmez, liker, „dunst“ ili zimnica, odnosno kompot, lepa je sušena kajsija za zimske dane ali i gusti sok od kajsije.
Za pekmez od kajsije portebno je 300 do 500 grama šećera na kilogram opranog i očišćenog voća.
Masa se ostavi da odstoji na hladnom, kako bi se šećer sjedinio sa voćem. Najbolje je staviti polovinu planiranog šećera a tokom kuvanja, pri kraju ostatak.
Kajsiju kuvati na tihoj vatri da voće popusti, nakon 45 minuta masa može da se kratko izblendira.
Prebaciti manju količinu smese u ravan sud i mešati dok se ne zgusne. Ponavljati postupak dok se ne utroši sva količina.
Pekmez sipati u sterilisane tegle, posuti vrh sa malo konzrevansa i staviti poklopac.
Vruće tegle staviti u veći sud i pokriti ćebetom, da odstoji 24 sata. Sada je pekmez smpreman da ode u špajz i koristi se već sa prvim jesenjim danima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
