Smrt najpoznatije gorile

Tokom čitavog svog života, dugog 46 godina, privlačila je pažnju brojnih medija, bila tema dokumentarnih filmova i susretala se sa poznatim ličnostima, što je izazivalo oprečna mišljenja među onima koji se bave životinjama, ali i u javnosti. Rođena je 4. jula 1971, u zoološkom vrtu u San Francisku, i tada je dobila ime Hanabi-ko, što na japanskom znači „Dete vatrometa“, jer je rođena na veliki američki praznik Dan državnosti. Ubrzo je zbog bolesti morala da bude odvojena od majke, a psihološkinja i u to vreme doktorantkinja na Univerzitetu Stenford, Frensin Paterson je doslovno rečeno usvaja. Patersonova zapadnonizijsku gorilu, sa novim imenom Koko, počinje da uči znakovnom jeziku za gluvoneme od 1972. godine.

Četiri godine kasnije osniva The Gorilla Foundation, koja Koko otkupljuje od zoološkog vrta, a zatim nastavlja da finansira dalja istraživanja. Frensin Paterson tvrdi da je Koko imala fond između 1000 i 2000 reči, da je sama sastavljala složenice i rime, a njeni radovi o dostignućima gorile u učenju jezika mnogo puta su kritikovani, kako zbog metodologije tako i zbog iznetih zaključaka. Izvesno je da je istraživanje psihološkinje Paterson do sada najduže sprovedeno istraživanje o komunikaciji između dve vrste, ali brojna pitanja o prirodi ove komunikacije ostaju otvorena. Mnogi kritičari sumnjaju da je Koko zaista razumela značenja reči čije je signale naučila, a neke od tvrdnji koje je Patersonova iznosila bile su veoma problematične, poput one da je gorila bila tužna kada je čula za smrt glumca Robina Vilijamsa. Emocije i empatija bile su glavni mamac zahvaljujući kome je javnost pratila život gorile Koko i divila se njenim kognitivnim sposobnostima o kojima se znatno više pričalo u medijima nego u naučnim krugovima. Početkom osamdesetih veliku pažnju privukla je njena ljubav prema mačićima pa se tako prenosila priča da se prema njima ponaša kao ljudi prema kućnim ljubimcima, ali i da je znakovnim simbolima izražavala tugu zbog smrti jednog od njih. Mada se može steći utisak da je Koko za gorile prilično dug život provela voljena i pažena dok njenim srodnicima preti izumiranje, mnogi ljubitelji životinja kritikuju ovakvu humanizaciju životinje i život kakav joj je nametnut. Ljubav se, između ostalog, ogledala u slanju čestitki za rođendan i praćenju pojedinih epizoda njenog života kao da je reč o bilo kojoj zvezdi, ali ostaje pitanje da li je Koko zaista uživala u otvaranju poklona i tortama, ili je Frensin Paterson često njeno ponašanje pogrešno tumačila.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs