Šta bi se dogodilo ako bi svi na svetu prestali da jedu meso?

Danas kad globalna populacija dostiže broj od skoro 8 milijardi stanovnika, neverovatno je važno da počnemo misliti na sve ljude i njihovu decu koja će jesti tokom ovog veka, a i sledećih.

Izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija navelo je da je mesna industrija jedna od najvećih pretnji okolini jer čini 14,5% svih emisija stakleničkih plinova koje emituje čovek.

Taj broj sve više će se povećavati jer razvijene zemlje razvijaju i uspostavljaju održive ekonomije, zbog čega će ljudi moći priuštiti skuplju, mesnatiju prehranu ako to žele.

Dok postoje neuspešni napori privlačenja ljubitelja mesa ka bezmesnim proizvodima, poput novog vege burgera, te ljubitelja mlečnih proizvoda k proizvodima bez mleka, poput novog veštačkog mleka, kako bi se smanjilo iskorišćavanje zemlje, zagađenje i otpad, ljudi koji vole životinjske proizvode neće tako lako odustati od njih.

No, šta ako odustanu?

Šta ako bi nekako svi na svetu prestali jesti meso? Kako bi svet tada izgledao? Jedan naučni tim upitao se upravo to, te su 2009. godine počele nicati brojne vizije vegeterijanskog sveta.

Naučnici holandske Agencije za životnu sredinu, u radu objavljenom u časopisu Climate Change, zaključili su da, kada bi svi na svetu sutra prešli na vegeterijanstvo ili veganstvo, do 2050. godine emisije ugljenika povezane s poljoprivrednom industrijom smanjile bi se za 17%, emisije metana za 24% i emisije kiseonika za 21%.

Emisije stakleničkih plinova takođe bi se značajno smanjile. Takođe, ta poboljšanja koštala bi nas mnogo manje nego slične redukcije kojima se koristimo sada, poput poreza na ugljen dioksid i poticanja čistih, obnovljivih izvora energije.

Ipak, odricanje od mesa ne bi samo odjednom zaustavilo globalno zagrevanje, ali možda bi bilo jedno od prvih koraka k tome.

Još jedna pozitivna strana jeste da bi s manje stoke, problem infekcija otpornih na antibiotike bio mnogo manje ozbiljan.

Zbog načina na koje se uzgajaju životinje (često u vrlo bliskim pregradama), farmeri čine sve što je u njihovoj moći da spreče bilo kakvu infekciju koja bi mogla naškoditi njihovoj stoci. A antibiotici ne samo da predupređuju bolest, već i potiču rast, zbog kojeg je stoka vrednija.

No, ovako nešto konačno ne pomaže ljudima na duge staze. Centar SAD-a za kontrolu i prevenciju bolesti kaže: „Mnogi antibiotici koji se koriste na životinjama nepotrebni su i neprimereni te prete sveopštoj sigurnosti.”

Manje zagađenje i smanjenje infekcija su dobre vesti. No, jedan holandski tim pod vođstvom klimatologa Elke Stehfesta nije uzeo u obzir ukupno zdravlje svih tih ljudi koji bi odjednom prestali jesti meso, te koliki bi to bio finansijski teret za zdravstvene sisteme širom sveta.

„U ovom slučaju ignorisali smo sve moguće socioekonomske implikacije, poput efekata na promenu zdravlja ili BNP ili broj populacije. Nismo analizirali agroekonomske posledice i implikacije promene prehrane; posledice poput cene promene prehrane, no takođe porast cena zemljišta. Cena prelaska na vegeterijanstvo mogla bi zaseniti dobrobiti istog”, objašnjava tim.

Takođe, tu je i ekonomski aspekt mesne industrije koja zarađuje pozamašnu svotu – mesna industrija iznosi 1,4% ukupnog svetskog BDP-a i zapošljava 1,3 milijarde ljudi (od toga 987 miliona siromašnih).

Kad bi mesna industrija nestala preko noći, ti siromašni ljudi morali bi pronaći drugi izvor zarade. Takođe je pretpostavka da bi celi svet novopečenih vegeterijanaca s radošću jeo koje god sezonsko voće i povrće.

No, kada bi neko zaželeo šparoge izvan sezone, uzgoj šparoge pod uslovima za rast, transport i ishranu širom sveta imaju vrlo ozbiljne implikacije na životnu sredinu.

Nikad neće postojati savršeno rešenje koje daje 7 milijardi sitih i srećnih ljudi, a minimalnu štetu za životnu sredinu, no ipak možemo kontrolisati koliko mesa jedemo. Ne samo da možemo – moramo.

Konačno, procenjuje se da će populacija do 2050. narasti do 9 milijardi, a mi ćemo morati preuzeti nešto od zemlje namenjene stoci.

Izvor: Geek.hr