Meso, foto: Shutterstock/Merch Hub
Ljudi žive duže nego ikada ranije. Naučnici predviđaju da bi do 2050. godine skoro pola milijarde ljudi moglo imati više od 80 godina.
Porast životnog veka ljudi delimično se pripisuje boljoj ishrani, ali i dalje ostaje otvoreno pitanje – koje prehrambene navike zaista doprinose najdužem i najzdravijem životu u starosti?
Nauka još uvek traži konačan odgovor.
Kod mlađih generacija, određeni obrasci ishrane povezani su sa dužim životom, naročito oni zasnovani na biljnim namirnicama i zdravim mastima.
Međutim, izbor mesa i dalje izaziva kontroverze i često dolazi uz određene „zadrške“.
Nova studija iz Kine donosi dodatnu nijansu u ovu raspravu. Među više od 5.000 ispitanika starijih od 80 godina, istraživači su otkrili da su žene koje jedu meso imale veću verovatnoću da dožive 100 godina nego žene vegetarijanke.
Kod muškaraca nije pronađena značajna povezanost između vegetarijanske ishrane i dugovečnosti, piše Science Alert.
Ali naučnici upozoravaju da rezultati zahtevaju dodatno objašnjenje.
Ključ je u telesnoj težini
Ispostavilo se da su vegetarijanci koji su bili pothranjeni imali manju verovatnoću da dožive stotu u odnosu na one koji jedu meso.
„Dnevna konzumacija mesa bila je povezana sa 44 odsto većom verovatnoćom dostizanja 100 godina u grupi sa niskom telesnom težinom, dok ta povezanost nije uočena kod osoba sa normalnom ili višom težinom“, navode autori studije.
Vegetarijanci koji su u ishranu uključivali ribu, mlečne proizvode ili jaja imali su slične šanse za dugovečnost kao i oni koji jedu meso.
To sugeriše da je u starijem dobu presudno uneti dovoljno kalorija i ključnih nutrijenata.
Značaj proteina u starosti
Nalazi se uklapaju u sve veći broj istraživanja koja ističu važnost proteina za očuvanje mišićne mase i zdravog starenja.
Podaci potiču iz jedne od najvećih studija o dugovečnosti – Kineske longitudinalne studije zdravog starenja (CLHLS).
Istraživači sa univerziteta Fudan, Šangaj Jiaotong i kineskog Centra za kontrolu bolesti uporedili su 1.459 osoba koje su doživele 100 godina sa 3.744 učesnika u 80-im i 90-im godinama.
Rezultati pokazuju da indeks telesne mase (BMI) delimično objašnjava vezu između vegetarijanstva i kraćeg životnog veka.
Kod starijih osoba češće se javlja pothranjenost, pa naučnici smatraju da uloga telesne mase u dugovečnosti zaslužuje dodatna istraživanja.
„Paradoks gojaznosti“ u starosti
Zanimljiv fenomen poznat kao „paradoks gojaznosti“ pokazuje da viša telesna masa u starijem dobu može biti povezana sa boljim zdravstvenim ishodima, što je suprotno onome što se vidi kod mlađih ljudi.
Važno je napomenuti da studija pokazuje samo povezanost, a ne uzrok i posledicu. Takođe, ne uzima u obzir kako se navike u ishrani menjaju tokom vremena, već samo ono što su ispitanici jeli u poznijim godinama.
Nije sve u mesu
Prethodna istraživanja pokazuju da životni stil može u velikoj meri uticati na dugovečnost – čak do 70 odsto, uključujući san, fizičku aktivnost i ishranu.
Ipak, naučnici naglašavaju da starije osobe mogu imati drugačije nutritivne potrebe nego mlađe populacije. Neka istraživanja čak ukazuju na povećan rizik od preloma kod vegetarijanaca, moguće zbog manjeg unosa kalcijuma i proteina.
Istovremeno, nije svo meso jednako problematično – procesuirano i crveno meso češće se povezuju sa lošijim zdravstvenim ishodima, pa se preporučuje umerenost.
Zaključak naučnika
„Naši nalazi naglašavaju važnost balansirane ishrane, koja uključuje i namirnice biljnog i životinjskog porekla, za zdravu dugovečnost“, zaključuju istraživači.
Dodaju da su potrebna dalja istraživanja, posebno na populaciji najstarijih osoba, kako bi se formirale preciznije smernice ishrane.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
