Šta naučna društva misle o Planu S? (2. deo)

Takođe, jedna od stavki Plana će ograničiti i naknadu koju izdavači sa otvorenim pristupom mogu naplaćivati od autora.
Fred Dajla, bivši izvršni direktor Američkog instituta za fiziku (AIP) iz Koledž Parka u Merilendu i savetnik za časopise, kaže da će određena vrsta publikacija biti posebno pogođena Planom S.

Tu najpre spadaju oni naučni časopisi koji imaju visoke troškove po članku (uzmite i obzir činjenicu da ne prođu svi recenziju, već neki budu i odbijeni), kao i časopisi koje objavljuju naučna društva, koja, za razliku od komercijalnih izdavača koji publikuju veliku većinu naučnih istraživanja, imaju manje profitne marže. Tako, na primer, najveći komercijalni izdavač Elsevir iz Amsterdama objavljuje više od 2500 časopisa – a naučna društva najviše oko nekoliko desetina. Iako ne postoje precizni podaci, istraživanje koje je sprovela britanska organizacija Universities UK, pokazalo je da naučna društva koja pokrivaju bionauku finansiraju čak 40 odsto drugih aktivnosti novcem koji zarade od izdavačke delatnosti, dok je taj procenat 20 kod naučnih društava koja pokrivaju fiziku, hemiju, geologiju i astronomiju.

Do ovog trenutka, 16 finansijera nauke iz 13 evropskih zemalja, podržalo je Plan S, što je daleko manje od ambicioznog cilja zagovornika ideje. Ipak, čini se da pet minuta Plana S na međunarodnom nivou tek dolazi, nakon što ga je krajem decembra podržala i Kina. Očekuje se da Planu S pristupi i afrička nacionalna agencija za finansiranje, kao i drugi po redu američki finansijer. Konsultantska kuća Delta Think iz Filadelfije procenjuje da prvih 15 finansijera koji podržavaju Plan objavili su 3,5 odsto istraživačkih članaka na globalnom nivou u 2017. Ipak, da bi došlo do potpune transformacije u izdavačkoj oblasti, Planu S je potrebna daleko veća podrška na globalnom nivou, saglasni su eksperti.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs