Foto: Andrej Petelinšek Lana Stanković (28) iz Kragujevca jedina je žena u regionu koja se bavi visinskim skokovima poput onih sa mostova i vodopada.
– Tek kada se popnete na skakaonicu i pogledate odatle shvatite koliko je to ozbiljan poduhvat i koliko se razlikuje od ostalih skokova, poput onih na bazenima. Barem ja tako to doživljavam – počinje ona svoju sportsku priču.
Lana se visinskim skokovima bavi već šest godina i najveće zadovoljstvo koje nalazi u ovom ekstremnom sportu je pomeranje granica i neponovljiv osećaj ispunjenosti po uspešno obavljenom skoku.
Rođena je Beograđanka, a od najranijeg detinjstva se bavila sportovima, ritmičkom gimnastikom od četvtrte, a plivanjem od šeste godine, što će se pokazati kao velika prednst za disciplinu kojom se sada bavi.
– Sa 10 godina prelazim na skokove u vodu na bazenima Tašmajdan i Košutnjak. Posle razgovora sa Markom Pavlovićem, našim poznatim skakačem, dolazim u Kragujevac 2016. godine gde sam dve godine držala školu skokova u vodu na Gradskim bazenima – nastavlja ona.
Te iste godine, po dolasku u Kragujevac „otkriva” visinske skokokove i odmah rešava da se oproba u ovom izazovu.
– Sa željom da se pomerim neke svoje granice počinjem da se bavim visinskim skokovima. U Kragujevcu sam upoznala ekipu ekstremnih sportista, skakača koji su se time bavili. Pre svega Marka Pavlovića, ali i Mladena Cvetkovića, Marjana Milanovića, Gorana Bojića, a sa nama je vežbao i Stefan Jeftić iz Valjeva koji u svom gradu nije imao uslove da trenira, priseća se Lana, tada i sada jedina žena koja se bavi ovom disciplinom u širem regionu.
Još u Beogradu je aktivno skakala visine sa daske do tri metra, a potom počela i osnovne skokove sa tornja na skakonici do 10 metara što je nastavila u Kragujevcu.
– Pak, visinski skokovi su bili nešto sasvim novo. Nisam na njih gledala kao na takmičenje već više onako, rekreativno, kao hobi i strast sa dozom lične hrabrosti i adrenalina. Izledalo mi je sve to kao super sezonska zanimacija u kojoj sem uživanja u samim skokovima, obilazim ne samo našu zemlju već i ostale u regionu gde se održavaju skakonice – navodi ona.
Od prvog trenutka bila je ohrabrivana i imala punu podršku od muških kolega skakača.
– Oni su svi bili oduševljeni mojom odlukom. Dali su mi podstrek da svi zajedno krenemo dalje i više, pomeramo granica visine, kao i da se odvažim u novim, komplikovanijim i težim skokovima, seća se Lana.
Tog istog leta, 2016. godine doživela je svoje „vatreno”, odnosno vodeno krštenje na skakonici u Višegradu gde se popela na pobedničko postolje.
– Ne sećam se više da li sam osvojila drugo ili treće mesto. Nije ni važno. Bitno je što je Višegrad baš super skakaonica za početak. Prvi skok zbog toga što je visine 12 metara i prelaz sa skokova od 10 metara nije tako strašan – navodi naša sagovornica koja će na istoj skakonici na kojoj je imala svoju skakačku „premijeru” tri godine kasnije trijumfovati i osvojiti prvo mesto.
Posle „probijanja leda” u sledećih pet godina nizale su skakaonice i skokovi: sve četiri u Sloveniji – Maribor, Kanal i Most na Soči i Novo Mesto, Prijepolje, Užice, Jajce… i to po više puta.
– Za mene je najizazovniji bio skok u Jajcu. Ne samo što se skače sa vodopada čija je visina 18 metara već što voda Plive huči, da taj njen buk daje dodatan efekat celom doživljaju koji nigde nije kao na tom mestu, iskrena je ona, odmah dodajući „da zaista deluje ne samo impresivno već i strašnije nego što zaista jeste”.
Kada se tamo pojavila prvi put bila je ubeđena da to neće moći.
– Uz podršku ljudi oko sebe prevazišla sam taj strah i skočila ne jednom, već dva puta na tom takmičenju. Bilo je prelepo i baš sam bila ponosna što sam to uspela da uradim. Barem sam je ja tako dioživela, ne mogu da pričam u ime drugih.
Iste godine je bila u Mostaru ali nije skakala.
– Prve godine kada sam želela da skočim njihov odgovor je bio da ne mogu da se takmičim. Posle toga me je prošla ta prva želja, kaže ona, ali još razmišlja da se ogleda na tih 21 ili 22 metra u zavisnosti od nivoa Neretve.
Skokove ne broji.
– Nikada nisam vodila njihovu evidenciju. Sve zavisi kako je samo takmičenje koncipirano i organizovano. Na nekom se skače i lasta i salto skovi, dok na drugom su sve figure objedinjene kao jedan skok. Na svakoj skakaonica važe druga pravila, pojašnjava Lana.
Pošto je kod nas i u regionu, jedina ženska skakačica ona skače zajdno sa celokupnom muškom konkurencijom i trijumfuje kao u Višegradu.
Iskrena je kada kaže da su svi visnski skakači – adrenalisnki zavisnici.
– Volimo taj adrenalin. Koliko god vam neko pričao i ubeđivao vas da se „ništa ne plaši” kada se popnemo gore, strah postoji ali da njega nema ne bi bilo dobro jer nas baš on drži u dubokoj koncentraciji da sve prođe kako treba, ne libi se da ispriča ona.
A, onda dolazi sasvim drugi osećaj.
– Potpuno je drugačiji osećaj posle skoka. Tada se zaista osećate nepbedivo. To to je takav osećaj koji vas do kraja ispunjava i preplavi i tera vas da idete opet i dalje i više, pokušava ona da nam dočara draži ovog esktremnog sporta iz ličnog ugla.
Bilansu skokova i skakonica dodala je Zenica i Sarajevo, gde je 2019. godine po prvi put videla skakače Red Bula koji su promovisali haj dajving (high diving).
– Red bul takmičenja u ovoj disciplini postoje od 2008. godine, haj dajving je u čitavom svetu u velikom usponu kao sport i uskoro će biti promivisan u olimpijsku disciplinu – kaže ona.
Lana je u našem okruženju jedina žena koja se time bavi, ali u svetu postoje brojne skakačice koje na svetska takmičenja dolaze iz Meksika, Kolumbije, Italije, Ukrajine, Rusije…
– Rijana Ifland iz Australije nepobediva već godinama a sada se pojavila čitav generacija devojaka iz Kanade koje su tek nešto starije od 20 godina a već su više puta bile na Red Bulovim pobedničkim podijumima. One pomeraju granice ne svake godine već na svakoj skakaonici, svakim sledećim skokom, ne štedi pohvale za koleginice Lana Stanković.
U Kragujevcu je ostala, zaposlila se u preduzeću „Srbijašume” (završila je Šumarski fakultet u Beogradu) i udala.
Što se tiče visinskih skokova – i de dalje, mada ovu sezonu „opravdano preskače” iz najlepšeg razloga. Pre mesec dana dobila je sina Matiju.
Logično se nameće pitanje da li će i kako roditeljstvo promeniti njen pristup ovom ekstremnom sportu.
– Iskreno se nadam da ćemo sledeće sezone imati još jednog navijača više u publici, kroz osmeh odgovara ona.
Želja joj da „obiđe” i „isprati” još neke skakonice koje će je ispuniti adrenalinom i uživanjem. Punu podršku ima i od supruga, rekreativnog sportiste, padobranca u vojsci i aktivnog ronioca koji je prisutan kada skače, često u obezbeđenju jer su ronioci obavezno na ovim takmičenjima.
Ove sezone Maribor i Novo Mesto su bili prve skakonice u sezoni. Ne znam koja će biti prva u kalndaru naredne godine ali se iskreno nadam da ću biti tamo, smelo kao i uvek završava razgovor za Danas Lana Stanković.
Nemamo razloga da joj ne verujemo.
Odličja za Marka Pavlovića u Novom Mestu
Sezona u visinskim skokovima počela je ove godine u Sloveniji u Novom Mestu a nastavila se prošlog vikenda u Užicu.
Kragujevački skakač Marko Pavlović, uz čiju je pomoći podršku Lana Stanković i počela da se bavi ovom ekstremnom sportskom disciplinom okitio se odličijima već na početku sezone skokova.
Prošle nedelje, 10. jula na Kandijskom mostu u Novom Mestu sa visine od 13 metar u konkurenciji deset takmičara Pavlović je osvojio treće mesto iza Danca Džimija Andersena i Aleša Karničnika iz Slovenije.
U konkurenciji skokova na glavu takozvanoj ,,lasti” Marko Pavlović je na istoj skakonici suvereno osvojio prvo mesto.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
