Test opterećenja srca

Na taj način se, pored standardnih informacija koje se dobijaju na testu fizičkim opterećenjem kao što su pojava simptoma i/ili elektrokardiografskih promena, ponašanje krvnog pritiska i srčane frekvence, meri i gasna razmena u miru i naporu. Dobijeni parametri služe za finiju procenu stanja srca i pluća. Kliničke situacije u kojima se test uglavnom primenjuje su: procena tolerisanja napora, nedijagnostikovana intolerancija (nepodnošenje) napora, kompletnija procena bolesnika sa kardiovaskularnim bolestima, procena bolesnika sa bolestima pluća, preoperativna obrada bolesnika, procena uspešnosti rehabilitacionih tretmana, kao i određivanje funkcionalnog kapaciteta bolesnika nakon transplantacije srca i pluća.

Ovaj test se preporučuje i kod bolesnika sa neobjašnjenim osećajem nedostatka vazduha (dispneje), kada je moguće tačnije proceniti da li ona nastaje zbog srčane ili plućne bolesti. Parametri gasne razmene mogu i kod teških bolesnika biti uredni u miru. Tek kada bolesnika izložimo fizičkom naporu dolazi do otkrivanja ovih promena. Pokazano je da od parametara gasne razmene u naporu koji se dobiju ovim testom značajno zavisi prognoza bolesnika u nekim srčanim bolestima kao što je npr. srčana slabost. Zbog toga se rezultati ovog testa koriste i u selekciji najtežih bolesnika sa srčanom slabošću prilikom formiranja lista čekanja za transplantaciju srca.

Tokom testa se dobija relativno veliki broj različitih parametara, ali najveći klinički značaj ima potrošnja kiseonika tokom napora (VO2). Za svaku osobu u odnosu na pol i starost postoji predviđena vrednost potrošnje kiseonika. Dobijeni rezultat zato može da se izražava i kao procenat predviđene potrošnje kiseonika u odnosu na pol i godine života, gde se pri tome vrednost preko 80 odsto smatra normalnim nalazom. U zavisnosti od dobijene vrednosti za kiseoničnu potrošnju bolesnicima se može preporučiti svakodnevna fizička aktivnosti koja je za njih optimalna, a pri tome i bezbedna. Test se u poslednje vreme koristi i za otkrivanje koronarne bolesti jer se smatra da ima određenih prednosti u odnosu na klasični test fizičkim opterećenjem, s obzirom na to da suptilne promene gasne razmene mogu da se jave ranije u odnosu na elektrokardiografske promene i pojavu angine.

Ergospirometrijsko testiranje se svakodnevno koristi u proceni funkcionalnog kapaciteta vrhunskih sportista. Pored merenja kiseonične potrošnje, korisno je i određivanje momenta kada zbog zamora organizma, dolazi do pojave kiselih metabolita (anaerobni prag). Na osnovu vrednosti kiseonične potrošnje i anaerobnog praga (normalno od 45-65 odsto VO2), može se tačnije proceniti utreniranost vrhunskih sportista, a kasnije i praćenje efekata treninga. Ergospirometrijsko testiranje se može uraditi u KBC „Dr Dragiša Mišović Dedinje“, na Klinici za internu medicinu gde se uz pomoć najsavremenijih dijagnostičkih uređaja može utvrditi razlog srčanih problema. Ergospirometrija je relativno nova, skupa i suptilna metoda procene funkcionalnog kapaciteta, kako zdravih, tako i bolesnih i za nju važe iste kontraindikacije kao i za klasični test fizičkim opterećenjem. Uz overenu zdravstvenu knjižicu, testiranje se u ovoj Ustanovi, vrši besplatno.