U Srbiji ima između 3.000 i 5.000 pacijenata sa dijagnozom zapaljenskih bolesti creva, a broj obolelih raste iz godine u godinu. Reč je o teškim hroničnim oboljenjima koja podjednako pogađaju i muškarce i žene u bilo kom životnom dobu, ali je najveći broj pacijenata među mladima od 15. do 35. godine života – ukazala je prof. dr Njegica Vignjević Jojić iz Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, povodom Svetskog dana borbe protiv zapaljenskih bolesti creva, 19. maja, koji je ove godine prvi put obeležen u našoj zemlji.
Prema njenim rečima, zapaljenske bolesti creva (u koje spadaju Kronova bolest, ulcerozni kolitis i intermedijarni kolitis) jesu hronična, teška, autoimuna oboljenja, nepoznatog uzroka, koja zahvataju digestivne puteve, a od ključne važnosti je rano otkrivanje i kontinuirana terapija. Kronova bolest se može javiti na bilo kom delu digestivnog sistema, a ulcerozni kolitis na debelom crevu.
Faza mirovanja može potrajati godinama, ali se simptomi mogu pogoršati ukoliko se pacijenti ne leče pravilno i u kontinuitetu. U početnoj fazi bolesti primenjuju se lekovi iz grupe kortikosteroida, koji samo „ugase požar“ i dužim korišćenjem dovode do neželjenih efekata. Terapija novim generacijama bioloških lekova omogućava da se bolest duže zadržava u mirnoj fazi. U težim slučajevima je neophodno hirurškom metodom otkloniti oštećene delove creva.
– Bolest traje ceo život i drastično kvari kvalitet života obolelog u najboljim godinama koji mora da se odrekne pozorišta, izlazaka sa društvom, ostaje u kući, katkad prekida školovanje ili čak prolazi kroz silne operacije. Trudimo se da bolest uvedemo u mirnu fazu – rekao je doc. dr Dino Tarabar sa Vojnomedicinske akademije.
Dr Danijela Bojić iz KBC Zvezdara naglasila je da čak 75 odsto obolelih ima od 20 do 35 godina, a 95 odsto pacijenata boluje duže od 50 godina svog života. Prema njenim rečima, godišnje se u Srbiji otkrije 500 do 700 novih slučajeva – što može da se zamisli kao 10 autobusa punih studentske populacije.
Od ključne važnosti je rano otkrivanje oboljenja i obezbeđivanje kontinuirane terapije uz stalni nadzor lekara. Osim toga, važno je da se pacijenti pridržavaju propisanog režima ishrane i izbegavaju stresne situacije. Većina pacijenata prolazi kroz različite faze bolesti, od blagog oblika do težih komplikacija (krvarenje čireva na crevu, stvaranje gnojnih upala, opstrukcija creva, otok stomaka) koje zahtevaju boravak u bolnici i operacije. U težim slučajevima neophodno je hirurškom metodom otkloniti oštećene delove creva.
Predstavnici Udruženja obolelih od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa Srbije naglašavaju da je situacija sa lečenjem obolelih od ovih teških bolesti u Srbiji veoma složena, zbog nedostatka centralizovane nabavke biološke terapije od strane Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
– Pacijent koji ne odgovara na početnu terapiju kortikosteroidima i imunosupresivnim lekovima postaje kandidat za terapiju biološkim lekovima koji postoje i u Srbiji, ali je problem u tome što se biološki lekovi direktno nabavljaju preko bolničkih budžeta. Nažalost, nastavak terapije biološkim lekovima ovih pacijenata je ugrožen, jer bolnice nemaju dovoljno sredstava, a novi pacijenti kojima je ova terapija preko potrebna nemaju mogućnosti da se leče, što može može dovesti do ozbiljnih komplikacija objasnio je Ljiljan Đaković, predstavnik Udruženja, koji se i sam već niz godina bori sa Kronovom bolešću.
Pacijenti koji pete od zapaljenskih bolesti creva imaju, osim zdravstvenih, i socijalne i emotivne probleme. Iskustva stručnjaka pokazuju ustručavanje i stid obolelih da pričaju o simptomima – kad debelo crevo „gori“. Zbog toga ih treba ohrabriti da govore o svojim zdravstvenim tegobama. Prema podacima Evropskog udruženja pacijenata za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis (EFCA), od ovih teških, hroničnih oboljenja boluje više od 2,2 miliona ljudi u Evropi.
Autoimuna oboljenja
Kronova bolest u osnovi je autoimuna bolest, što znači da imuni sistem obolelog napada zdrava tkiva organizma. Tačan uzrok nastanka Kronove bolesti još nije ustanovljen, ali se smatra da genetski faktori, kao i uticaji faktora sredine mogu da budu uzročnici. Bolest će se, međutim, manifestovati tek ako se uz genetsku predispoziciju (poremećaj gena koji regulišu imuni odgovor u crevu) poveže i neki faktor iz okoline. Jedan od najvećih faktora rizika jeste pušenje. Ulcerozni kolitis takođe je autoimuna bolest. Nije poznat tačan uzrok nastanka. Genetski faktor kao i prekomerni odgovor imunog sistema na bakterije u gastrointestinalnom traktu mogu da utiču na nastanak oboljenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
